Šta je važno da saopštite lekaru ako vaše dete povraća?

- Najpre uzrast mališana, pa "karakter" povraćanja i njegov odnos prema obroku.

-Da li je povraćanje obimno, u mlazu, ili se samo radi o bljuckanju?

-Koliko puta se ponovilo i u kojim vremenskim intervalima?

-Kakav je sadržaj onoga što je dete povratilo - da li je prisutna nesvarena hrana, sluz, krv, žuč ili, možda, živi paraziti?

-Postoje li neki prateći simptomi (proliv, zatvor, muka, gađenje, bolovi u trbuhu, glavobolja, kašalj, žutica i dr.)?

-Kakvo je opšte stanje deteta (svest, boja kože, telesna temperatura, disanje, zadah)?

-Da li dete hoće da uzima tečnost, kada je poslednji put mokrilo i imalo stolicu?

-Ukoliko se radi o novorođenčetu, lekar će vam tražiti i podatke o trudnoći i porođaju, kao i List za novorođenče - u kome postoji opis stanja deteta nakon rođenja. Za bebu je od velikog značaja podatak o vrsti, načinu i tehnici ishrane, broju i veličini obroka, a za stariju decu - podatak o mogućem konzumiranju neispravnih namirnica ili otrova, a ponekad i o eventualnim psihološkim problemima.

Lakši ili teži slučaj

Lekar će pregledom najpre da utvrdi da li dete odaje utisak lakšeg ili težeg bolesnika. Važno je je stanje uhranjenosti mališana, a beba se obavezno meri. Kod težih bolesnika, poremećeno je stanje svesti. Retko se radi o komi, ali je uobičajeno da dete, iscrpljeno čestim povraćanjem - deluje bledo, adinamično, nekomunikativno, dok beba mnogo spava i teško se budi, neće da sisa i slabo mokri. Kod dehidriranog deteta - koža je suva, jezik obložen, oči upale, a nos deluje ušiljeno. Zdravo novorođenče je svaka tri sata mokro, a dehidrirano «štedi» vodu i dugo ima suve pelene. Velika fontanela (mekani deo poglavine u predelu temena) je ispod nivoa okolnih kostiju.

Ukoliko je povraćanje praćeno opstipacijom (zatvorom) i jakim bolovima u trbuhu, koji se naglo uvećava i na dodir postaje veoma osetljiv, verovatno se radi o akutno nastaloj prepreci u digestivnom traktu, koja zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Prisustvo ili odsustvo žuči i crevnog sadržaja pomaže u proceni mesta opstrukcije.

Proliv i infekcija

Kod pojave proliva, sumnja se na infekciju. U većini slučajeva, napeta fontanela kod beba ukazuje da je uzrok povraćanja povišen pritisak u lobanjskoj duplji (sumnja na meningitis!). Veća deca ovaj simptom nemaju, ali se žale da im smeta svetlost i imaju jaku glavobolju i ukočen vrat. Kod bubrežnih oboljenja, često je povišen krvni pritisak.

Laboratorijske analize i neke vrste snimanja će doprineti postavljanju tačne dijagnoze. Ukoliko su svi rezultati u redu, a dete izgleda dobro i nije dehidrirano, treba tragati za neorganskim uzrocima povraćanja.

Na organske uzroke ukazuje uporno povraćanje, poremećaj svesti i opšteg stanja, sadržaj žuči u ispovraćanom sadržaju, tumorska masa u trbuhu, napeta fontanela, konvulzije (trzaji praćeni gubitkom svesti) i drugi ozbiljni simptomi. Kada je reč o većoj deci, zadah na aceton može da se javi kod svakog obilnog i čestog povraćanja, ali može da bude i simptom šećerne bolesti.

Otrovi i povraćanje

Po pravilu, razni otrovi izazivaju povraćanje. Naročito su opasne otrovne pečurke. Pošto mala deca probaju sve što im dođe pod ruku, treba sklanjati od njih sredstva za higijenu, za prskanje biljaka, trovanje buba i glodara, kao i farbe i organske rastvarače.

Povišena temperatura je verovatno znak infekcije, mada ima infekcija praćenih povraćanjem i bez povišene temperature.

Na šta treba obratiti posebnu pažnju?

Potrebno je uočiti da li detetu već duže vreme nije dobro, nema apetit, gubi u težini, češće mokri... Ili je problem nastao naglo, posle konzumiranja potencijalno otrovne supstance? Najčešći uzročnik trovanja hranom je stafilokokni toksin, koji se nalazi u neispravnim mlečnim proizvodima, kremovima i sladoledu. Od lekova su posebno opasni salicilati (Aspirin, Andol), lekovi za srce, psihijatrijski lekovi i citostatici, mada svaki lek u prekomernoj dozi može da izazove trovanje, pa ga treba držati van domašaja dece.  

PageBreak

kad-povracanje-nije-bezazleno

Hronično povraćanje

Kod beba koje hronično povraćaju, treba misliti na sledeća oboljenja:

* Gastroezofagusni refluks (vraćanje sadržaja želuca u jednjak, a često i u usta, zbog slabosti mišića donjeg sfinktera jednjaka). Fiziološki refluks (halazija) postoji kod 40 odsto zdrave odojčadi i, osim korekcije položaja, ne zahteva nikakvo lečenje. Za razliku od njega, patološki refluks se ispoljava kliničkim simptomima i komplikacijama koje moraju da se leče. U protivnom, dete slabo ili uopšte ne napreduje. Usled aspiracije regurgitiranog (vraćenog) želudačnog sadržaja u disajne puteve, bolest se neretko manifestuje poput astme, pa se zbog toga pogrešno leči. Tačna dijagnoza se postavlja nakon radiološkog pregleda sa kontrastom, endoskopije i drugih metoda. Čest uzrok je hiatus hernija (stanje u kome želudac kroz otvor na dijafragmi klizi u grudni koš). U terapiji se koriste: sprečavanje vraćanja hrane postavljanjem deteta u odgovarajući položaj, dijeta, lekovi, a ponekad i hirurško lečenje. Prognoza je uglavnom dobra, čak i kod težeg stepena refluksa, ukoliko se na vreme dijagnostikuje i leči.

* Hipertrofična stenoza pilorusa (zadebljanje mišića donjeg zatvarača želuca) je najčešći uzrok gastrointestinalne opstrukcije kod beba. Zadebljanje se pipa kao otvrdlina u trbuhu i ometa pražnjenje želuca. Glavni simptom je povraćanje koje počinje postepeno, nastavljajući se na često bljuckanje u periodu između druge i šeste nedelje života. Najintenzivnije je u drugom mesecu, kada je već uočljiv gubitak u težini i opšte propadanje odojčeta. Nastupa i poremećaj unutrašnje sredine. U povraćenom sadržaju, inače, nema žuči. Dijagnozu najčešće potvrđuje usporeno pražnjenje barijumskog kontrasta iz želuca na uzastopnim rendgenskim snimcima, a ponekad se ultrazvučnim pregledom može videti mišićno zadebljanje u predelu pilorusa. Terapija je hirurška i veoma efikasna, a sprovodi se tek nakon medikamentoznog oporavka bebe.ž

Ponašanje roditelja

Šta preduzeti kod akutnog povraćanja?

Najvažnija je preventiva, naročito kada je u pitanju trovanje. Kod trovanja lekovima, pečurkama i nekorozivnim otrovima - dobro je izazvati povraćanje da bi se toksične materije odstranile iz organizma u što većoj meri, pre nego što dospu u krvotok. Pritom se detetu može gurnuti prst u grlo, ali se mora voditi računa o položaju koji ne dozvoljava aspiraciju ispovraćanog sadržaja u disajne puteve (koso na boku, sa glavom naniže).

Bljuckanje i povraćanje nije istoVažno je razlikovati bljuckanje od povraćanja u mlazu, koje uvek obavezuje na konsultaciju lekara. Neke bebe često bljuckaju prvih šest meseci života, ali pritom izgledaju potpuno zdravo i lepo napreduju. Ovo se objašnjava labavim mišićem (sfinkterom) na ulasku u želudac, što će vremenom da iščezne. Takva deca treba da leže sa malo uzdignutim uzglavljem i polubočno, kako u slučaju bljuckanja ne bi došlo do zagrcnjavanja usled aspiracije (uvlačenja) ispovraćanog sadržaja u disajne puteve, sa posledičnom upalom pluća. Pritom se nikako ne savetuje jastuk ispod bebine glave, već rolna peškira pod dušekom, da bi se izbegla mogućnost ugušenja. Pošto mlađe odojče ima izražen refleks hvatanja, treba izbegavati da ispod glave bude pelena koja nije dobro zategnuta sa strane, jer beba može da je nehotice uhvati i namota sebi na glavu, sa rizikom da se uguši.

Nakon toga, hitno treba odneti dete u najbližu zdravstvenu ustanovu, gde će mu biti ispran želudac i data odgovarajuća terapija. Kod trovanja korozivima (jake kiseline i baze) - nikako nije dozvoljeno izazivanje povraćanja. Jer, jako nadražajno dejstvo, koje izaziva trenutno teško oštećenje sluznice, biće udvostručeno ponovnim prolaskom otrova kroz jednjak, grlo i usta.

*U slučaju kada uzrok povraćanja nije trovanje, može se malo sačekati da se vidi hoće li se ponoviti i da li dolazi do pogoršanja opšteg stanja deteta. Bebu koja više od dva puta u toku dana povrati u mlazu - treba da pregleda lekar, dok veća deca mogu i da «sačekaju» ukoliko nemaju izražene druge simptome bolesti. U slučaju da za povraćanjem usledi i proliv, najverovatnije se radi o konzumiranju neispravne hrane, sa posledičnim trovanjem ili/i infekcijom. Ponekad su simptomi vrlo izraženi, ali čim dete eliminiše sadržaj digestivnog trakta - oseća se dobro i nije mu potrebna stručna pomoć.

Šta ne treba raditi?

-Kada neko povraća, ne treba mu stalno puniti želudac tečnošću, a naročito ne hranom, jer će se simptomi pogoršati. Potrebno je oko sat vremena da se želudac odmori, pa ako povraćanje prestane - pokušati oprezno sa unosom tečnosti, po principu često a malo (na pet minuta po nekoliko kašičica čaja od nane ili bebi čaja). Ukoliko se povraćanje nastavi, neophodno je obratiti se lekaru.

-Ne treba insistirati na uzimanju hrane dok povraćanje ne prestane, a potom davati lako svarljivu hranu. Kod dugotrajnog povraćanja, neunošenje kalorija može da pogorša stanje deteta, pa je potrebna intravenska ishrana, koja se sprovodi u bolnici. Ukoliko se utvrdi alergija na neki sastojak hrane, lekar će savetovati specijalnu dijetu, koje dete mora da se strogo pridržava.

-Ne treba samoinicijativno davati nikakve lekove jer će oni, verovatno, biti izbačeni u ispovraćanom sadržaju. A ako nema proliva, lekovi koji sadrže korisne bakterije (Bactisubtil, Liobif, Lineks, Probiotic) nisu od koristi. Lekovi protiv povraćanja mogu da maskiraju simptome oboljenja koja zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju, pa ih ne treba davati pre konsultacije sa lekarom.

-Ako je dete sklono povraćanju u toku vožnje, sat pre polaska na put mu se može dati odgovarajući lek, pri čemu treba voditi računa da se ne predozira. Ovi lekovi, inače, izazivaju pospanost.

Prim dr Maja Skender, pedijatar