Sindrom međublizanačke transfuzije (TTTS) je ozbiljna komplikacija koja se javlja pri višeplodnoj jednojajčanoj trudnoći u kojoj plodovi imaju jednu zajedničku posteljicu. Ovaj sindrom izaziva disproporciju u krvotoku blizanaca. TTTS se javlja u oko 15% svih monozigotnih (jednojajčanih) višeplodnih trudnoća.

Bez lečenja, bolest je vezana sa povišenim rizikom smrtnosti (oko 80%) i invalidnosti plodova.

Zahvaljujući zajedničkoj posteljici, krvotoci plodova mogu da se povežu. Uprkos činjenici da svaki plod koristi svoj deo placente, na njoj mogu da se pojave abnormalni krvni sudovi (anastomoze) koji će povezati krvotoke, te će krv preko njih preticati od jednog ploda do drugog izazivajući tako disproporciju u obimu krvi. U zavisnosti od pravca kretanja krvi, jedan od plodova postaje "davalac", a drugi "primalac".

Kod pojave TTTS-a, glavnu ulogu igraju "duboke" arteriovenske anastomoze, koje se ne nalaze na površini, već dublje u posteljici, posle čega površinski krvni sudovi "zarone" u dubinu posteljice.

Oticanje krvi od "davaoca" umanjuje njegov ukupan obim cirkulišuće krvi, dovodi do hipoksije tkiva, intrauterinog zastoj rasta, smanjene proizvodnje urina, koja je vezana sa oštećenjem bubrega i kao posledica toga dolazi do oligohidramniona tj. manjka plodove vode, što ometa normalno sazrevanje pluća. Volumen krvi "primaoca" se naglo povećava, što povećava opterećenje na srce i bubrege i rezultira uvećanjem obima plodove vode (plihidramnion) i zastojem u radu srca.

Pri pojavi TTTS-a do 26. nedelje plodovi uglavnom stradaju ili se rađaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima ukoliko se ne pristupi adekvatnom lečenju. U slučaju pojave sindroma posle 26. nedelje trudnoće plodovi uglavnom preživljavaju i imaju velike šanse da izbegnu invalidnost.

TTTS se deli na 5 faza:

1. U prvoj fazi kod "primaoca" se pojavljuje višak, a kod "davaoca" manjak plodove vode (oligohidramnion),

2. U sledećoj fazi bolesti odsustvuje punjenje mokraćnog mehura kod "davaoca",

3. U trećoj fazi TTTS-a dolazi do kardiovaskularnih promena, koje se mogu jasno uočiti po patološkom nalazu doplera pupčane arterije i venskog protoka,

4. U četvrtoj fazi se razvija fetalni hidrops (akumulacija tečnosti u telesnim šupljinama),

5. Petu fazu karakteriše intrauterina smrt ploda.

Patogenim znacima teškog oblika TTTS-a služi: prisustvo velike mokraćne bešike i polihidramniona kod ploda "primaoca" u poređenju sa izraženim manjkom plodove vode i "odsustvom" mokraćne bešike kod ploda "davaoca", kod koga je takođe karakteristično smanjenje pokreta zbog manjka plodove vode.

U toku mnogih godina radilo se na istraživanjima efektivnosti različitih tipova lečenja. Nijedna iz predloženih terapijskih metoda (strogo ležanje, proteinski kokteli, aspirin i slično) nije dala statistički značajne rezultate. Zbog toga se razmatraju isključivo hirurške intervencije.

Odsustvo lečenja dovodi do praktično stoprocentne smrtnosti jednog ili oba ploda. Izuzetak su oni retki slučajevi koji se nalaze na prvoj fazi TTTS-a posle 22. nedelje trudnoće (kod njih je smrtnost procentualno nešto niža).

Pročitajte i:

Zapratite nas i na Instagramu!

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)