Pre nego li otvorim temu šta dete treba da zna pre polaska u prvi razred, vratila bih se na naslov. Glavna karika u detetovom razvoju je roditelj, koji svojim primerom i delanjem podstiče dete na učenje, istraživanje... Dete uči tako što gleda svoje najvoljenije, te je često ono što činimo bitno koliko i ono što govorimo.

Podsticaj da se dete razvija i uči kreće od njegovog dolaska na svet (a neki naučnici tvrde čak i pre toga). Sve što radimo sa detetom od rođenja do polaska u školu priprema je za školu. Možda neki misle da je ovo floskula, ali varaju se. Roditelj vaspitava, prvi uključuje dete u igru, razgovara sa njim, čita mu, kontroliše sadržaje koje gleda i sluša. 

Krenimo redom. 

Roditelj treba da zna da je igra jedan od ključnih faktora razvoja. Aktivnosti koje prate igru pomažu u razvoju koncentracije, te se preporučuje da dete nema mnogo igračaka, da se aktivnosti ne smenjuju brzo, da se insistira na završetku igre (u mlađem uzrastu, na primer, da se složi figura do kraja, poređaju stvari prema određenom šablonu, itd.). Takođe, igra se završava onda kada dete, u početku zajedno sa roditeljima, a kasnije samo, složi svoje igračke. Dete se postepeno uključuje i u kućne poslove u skladu sa uzrastom. Ovim aktivnostima razvija se koncentracija i radne navike koje su osnov za uspeh u školi. 

Takođe, čitanje i razgovor sa decom o raznim temama osnov su za pravilan razvoj govora. Svedoci smo da u školu polaze deca koja često imaju logopedske probleme, ne izgovaraju određene glasove. Dete koje ne automatizuje glasove do polaska u školu imaće problem u njihovom čitanju i pisanju, na primer pisaće glasove onako kako ih izgovara (sest umesto šest itd.). Takođe, razgovorom i čitanjem razvijamo rečnik kod deteta. Tražimo da nam pričaju priče, prepričavaju događaj, izmišljaju početak, tok ili kraj priče... Tako razvijamo kreativnost i maštu kod dece. Dete koje je naviknuto da sluša, prepričava, analizira i uočava detalje, lakše će se snaći sa školskim gradivom.


Foto: Shutterstock

Razvoj motorike je još jedan od ključnih faktora u dobroj pripremi dece za školu. Ona deca koja se igraju sa loptom, slažu kockice, seku makazama, ređaju nizove perli ili nekih drugih sitnica, nauče pre polaska u školu da vezuju pertle, imaju formiranu sitnu motoriku i pripremljeni su za početak pisanja. Dete pre polaska u školu treba da zna da pravilno drži olovku, boji u okviru linije, crta crteže koji poseduju i detalje. Ako čini sve ovo, dete neće imati problem s opismenjavanjem.

Ukoliko je dete razvilo sve ili većinu navedenih veština i znanja, pripremljeno je za polazak u školu. I tada dolazi upis i testiranje kod psihologa/pedagoga. Na taj dan dete dolazi odmorno, naspavano, ne sme biti gladno, žedno... Pre dolaska na testiranje sa detetom se afirmativno razgovara o tom događaju i školi uopšte. Nemojte tada pokušavati da naučite dete ono što mislite da će biti pitano. To kod deteta samo stvara konfuziju. Na testiranju deo vremena dete provodi samo sa osobom koja ga testira. Bitno je da detetu tu situaciju najavite. Ohrabrite ga da se ne boji pogrešnih odgovora i objasnite da kreće u školu da nauči ono što trenutno ne zna.

I na kraju, preporuka za roditelje – polazak u školu često je stresniji za roditelje nego za samu decu. Ne dozvolite da oni osete vašu eventualnu nervozu i strah. Vaše je da detetu pružite ljubav i podršku koja mu je od vas neophodna. Zapamtite, upis nije kraj, već početak novog razdoblja u životu vašeg deteta. Mnogo će toga još biti naučeno, mnogo prepreka pređeno. Vaše dete će sticati nova znanja, prijateljstva i osetićete da svakim danom pomalo napreduje. 

Zato, roditelji, udahnite duboko, a vama, deco, srećan polazak u prvi razred!