Kojim tempom i do koje godine rastu deca? Da li postoje uzrasti intenzivnog rasta ili je to potpuno individualno? 

Periodi najintenzivnijeg rasta su prve tri godine života. U prvoj godini odojče poraste oko 22 cm, u drugoj 12, u trećoj oko 8 cm. Posle toga deca rastu ujednačeno – 4 do 6 cm godišnje do puberteta. Pubertet je drugi period intenzivnog rasta, sa završetkom ovog razdoblja završava se rast u visinu. Pravilan rast je pokazatelj dobrog zdravlja deteta, a pravilnost rasta se potvrđuje redovnim merenjem na svakom sistematskom pregledu. Oko drugog rođendana dete zauzima svoje mesto u "kanalu rasta" –pedijatar ubeležava izmerenu visinu u kartu rasta i prati dalji rast. Svako odstupanje od utvrđenog kanala rasta zahteva kontrolno merenje i eventualno upućivanje endokrinologu na dalje ispitivanje.

Karta rasta je obavezan deo medicinske dokumentacije. Obrazac rastenja od rođenja do završetka rasta je sličan za svako dete. Treba naglasiti da se oko 85 odsto konačne visine dostigne do ulaska u pubertet, tako da čekanje puberteta kako bi se procenila konačna visina osobe ne bi trebalo da bude pedijatrijska praksa. Svaki zaostatak u rastu treba proveriti i ispitati do polaska u školu.

Kako rastu dečaci, a kako devojčice?

Devojčice ranije ulaze u pubertet i ranije dostižu konačnu visinu.
Uz rast u visinu, one ranije doživljavaju sve promene spoljašnjeg izgleda. Dečaci ulaze u ovaj period prosečno dve godine kasnije, odatle velike razlike u izgledu i ponašanju devojčica i dečaka istog uzrasta. Po dobijanju prve menstruacije očekuje se usporenje i završetak rasta kod devojaka. Dečaci koji kasnije od vršnjaka uđu u pubertet obično duže rastu i kasnije dostižu svoju konačnu visinu.


Foto: Shutterstock

Da li, na osnovu genetike ili nekih drugih parametara, možemo da izračunamo koliko će biti visoko dete?

Ciljna visina se određuje na osnovu visine roditelja, lične i porodične anamneze. 

Aplikacija za praćenje rastaKarta rasta je aplikacija namenjena praćenju rasta i pravovremenom prepoznavanju problema koji mogu da nastanu tokom rasta i razvoja deteta. Ova aplikacija je besplatna i dostupna za sve iPhone, iPad i Android uređaje.

Bitno je kolika je bila dužina na rođenju, ali i po kom obrascu su rasli roditelji. Teške hronične bolesti, pothranjenost i upotreba nekih lekova mogu usporiti rast. Neke bolesti se mogu i otkriti na osnovu zaostatka u rastu. Ukoliko visina deteta značajno zaostaje za procenjenim genetskim potencijalom neophodno je da se endokrinološki ispita.

Šta ako dete po rastu zaostaje za drugarima ili je pak "previsoko"?

Merenje dece pri svakom sistematskom pregledu ima svrhu da se prati dobro zdravlje deteta. Ukoliko roditelji primete da je dete oduvek bilo niže od vršnjaka, ili je počelo da zaostaje u nekom uzrastu treba da se obrate pedijatru. Najveći broj niske dece su potpuno zdrava deca, ali zbog mogućnosti da dete ipak spada u onaj mali procenat niskih koji imaju patološki uzrok niskog rasta, bez odlaganja ga treba odvesti na pregled. Pozivanje na niske rođake, sopstveni obrazac rasta ili čekanje da dete dostigne vršnjake u pubertetu nema opravdanje. Pedijatrijski pregled je besplatan, merenje je moguće u svakoj ambulanti, a mreža pedijatriskih endokrinologa je dobro razvijena u celoj zemlji. Neobično ubrzanje rasta je mnogo ređe, ali ipak zahteva konsultaciju sa stručnjakom.

Kako se leči problem niskog rasta?

Da ponovim, bilo kakvu sumnju na zaostatak u rastu roditelji i pedijatar treba da rešavaju pre polaska u školu, između četvrte i šeste godine. Dete sa sumnjom na nizak rast ili zaostatak u rastu upućuje se kod endokrinologa. U bolničkim uslovima se procenjuje koja od analiza će se uraditi u cilju procene da li je uzrok niskog rasta patološki. Nekada je neophodno u ispitivanja uključiti i druge stručnjake (nefrologa, kardiologa, genetičara). Za veliki broj uzroka niskog rasta postoji odgovarajuće lečenje – što pre se dijagnoza postavi, lečenje će biti započeto na vreme i efikasnije.