Prvih deset meseci obuhvataju prelingvalni period. To je period kada dete komunicira sa okolinom kroz gukanje, brbljane i korišćenje gestova. Na taj način dete izražava svoja osećanja, emocije i želje. Nakon ove faze dolazi lingvalna faza koja se karakteriše pojavom prve reči. Već prvih dana nakon rođenja novorođenče počinje da reaguje na ljudski glas. U ovom periodu ono prvi put stupa u komunikaciju sa okolinom. Već sa dva meseca bebe očima počinju da prate odakle dolazi zvuk i mogu da usresrede pogled na neki nepokretni predmet. Tokom trećeg meseca počinju da prate predmet koji se kreće. U ovom periodu počinje faza gukanja. Beba na taj način pokazuje zadovoljstvo kroz raspevavanje vokala, gukanje, osmehivanje i pokretanje ekstremiteta. Tada počinje da se razvija auditivna pažnja.

Tokom trećeg i četvrtog meseca se javlja koordinacija oko-ruka. Ova sposobnost sazreva vremenom i do šestog meseca beba uspeva da dohvati predmet. Hvatanje različitih predmeta, opipavanje, zagledanje i zadržavanje pažnje na nekom predmetu predstavlja osnovu za opažanje predmeta u prostoru. Odrasli podstiču razvoj orijentacije deteta u prostoru tako što mu pokazuju, primiču i igraju se sa raznim predmetima.

Sa pet, šest meseci počinje faza brbljanja (kombinacija samoglasnika i suglasničkih formi (suglasnika)) TA, DA, PA, BA, MA. Veliki broj beba u ovom periodu sedi bez oslonca. Ovakav položaj predstavlja prelaznu etapu ka uspravnom položaju.

Povezane vestiZdravlje porodicePsihomotorne veštine: Pravilan razvoj bebe u petom mesecu života

U periodu od šestog do osmog meseca, dete počinje da povezuje dva ista ili različita sloga (BA-BA, PA-PA, TA-TA, MA-Ma). Dete počinje da razume kratke naloge i reaguje na svoje ime. U perodu od osmog do dvanaestog meseca dete se sve više koristi rečima sa udvojenim slogovima i tada tepanje prelazi u govor. Faza brbljanja tj. vokalna faza je bitna jer tada deca usvajaju ritam i intonaciju govora tako što slušaju (osluškuju) govor okoline.

Naše telo govori o nama i više nego što smo svesni i što bi smo ponekad hteli. Tako se i ličnost deteta doživljava i ispoljava kroz telo. Još intrauterino (u majčinom stomaku) beba oseća tonus majke i reaguje na njega. Zato u najranijoj dobi deci prijaju i smiruju ih sve draži koje podsećaju na najranija iskustva dok su još bili u majčinom stomaku (pokreti koji podsećaju na pomeranje plodove vode, šum vode, ritmični otkucaji srca,...). Preko našeg tela, odnosno tonusa komuniciramo telesno i govorno. Upravo iz tog razloga reedukacija psihomotorike koristi telo, odnosno pokret za saznavanje o sebi, drugome, vremenu, ritmu i prostoru koji nas okružuje. Obnavljaju se iskustva preko pokreta i deluje se na stimulaciju razvoja uz praćenje prirodnog puta saznavanja. Motorne aktivnosti u prvoj godini života (sedenje, uspravljanje, stajanje i hodanje) su osnova za dalji razvoj finijih, preciznijih i koordinirajućih pokreta. Govor se razvija sporije nego motorne veštine. Kada dete uvežba izvođenje motornih aktivnosti kao što su hvatanje, sedenje, stajanje, hodanje tada se govor intezivnije razvija. 

Povezane vestiNataša D. ČabarkapaRazvoj govora kod dece: Neophodne aktivnosti do treće godine

Rani razvoj podrazumeva da dete kroz igru stiče znanja. U početku glavnu ulogu igra imitacija radnje odraslih. Razvijanjem sposobnosti hodanja, dete ima potrebu za kretanjem pa pokreti iz velikih zglobova preovladavaju nad finijim pokretima. Prvi doživljaji ugodnosti i neugodnosti deteta praćeni su promenom tonusa mišića. Neugodnost se ispoljava napetošću mišića, a prijatnost opuštenošću. Pokret započinje tako što se pojavi uzajamna osećajna veza koja pokreće prve senzomotorne aktivnosti između majke i deteta. 

Od samog rođenja bebe uče o sebi i na osnovu onoga kako okolina na njih reaguje, odnosno kako se značajne osobe iz najbliže okoline ophode prema njima. Bebe uče kako da izražavaju prijatne, kao i neprijatne emocije upravljajući se reakcijama roditelja ili staratatelja. Tako se tzv. socijalni osmeh pojavljuje između šeste i desete nedelje kao odgovor na osmeh i reakcije odraslih. Na ovaj način beba stupa u socijalnu interakciju iskazujući zadovoljstvo, a što izaziva pozitivan odgovor od strane odraslih. Ponavljajući ovaj ciklus, učvršćuje se osećaj zadovoljstva koji nastaje kao posledica socijalne interakcije. Zatim se, tokom druge polovine prve godine života novorođenčeta, uz razvoj kognitivnih sposobnosti, javljaju strah, gađenje i bes. Ove emocije imaju adaptivnu funkciju i služe kao signal okolini da je prisutna nelagodnost i da nešto treba promeniti. Najznačajniji faktor u socio-emocionalnom razvoju novorođenčeta jeste formiranje stabilnog odnosa sa roditeljem (starateljem) koji će služiti kao sigurna baza za istraživanje sveta. To podrazumeva blagovremeno verbalno, kao i neverbalno reagovanje na bebine emocije, odnosno potrebe, što omogućava i adekvatan socio-emocionalni razvoj.

Povezane vestiRazvoj detetaKako se razvijaju emocije kod dece

Nephodno je da roditelji poznaju svoje dete i da formiraju sredinu u kojoj će se dete osećati sigurno i  motivisano. Obraćajte se detetu kratkim i jasnim rečenicama vodeći računa da svaku reč izgovorite jasno i pravilno. Nemojte se maziti u govoru! Pričajte sa detetom dok ga oblačite, hranite ili dok radite nešto drugo s njim objašnjavajući mu šta radite jer je to u ranom periodu jedini način da dete upozna i doživi sve oko sebe.Ukoliko je detetu potrebna dodatna stimulacija, osim vaše, najbolje je da se obratite stručnjacima (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) koji će vam radom i savetima pomoći da zajedno stimulišete vaše dete.