- Odgajanje dece danas se po mnogo čemu razlikuje u odnosu na roditeljstvo osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
- Postoje dve stvari o kojima roditelji danas stalno moraju da brinu, a prethodne generacije majki i očeva o tome gotovo uopšte nisu ni pričali.
Roditeljstvo nikada nije bilo lako, ali danas je nekako glasnije, brže i stalno pod lupom. Mame i tate odgajaju decu u svetu punom notifikacija, društvenih očekivanja i pritiska da se sve optimizuje od rasporeda spavanja do odabira užina. Ako se prisetite roditelja iz '80-ih i '90-ih, oni su se snalazili sa mnogo manje drame i javnog nadzora. Mentalni teret danas roditeljima dolazi od pritiska s kojim prethodne generacije nisu morale da se nose niti da o njemu razmišljaju u realnom vremenu.
Stručnjaci ističu dva izazova modernog roditeljstva koja su roditelji iz '80-ih i '90-ih retko spominjali:
1. "Moje dete se ljuti kad mu oduzmem iPad ili tablet"
Prema Vajsi Vilkinson, sertifikovanom lajf-kouču, ekrani stimulišu dečji mozak gotovo kao zavisničke supstance jer direktno aktiviraju centar nagrade u mozgu. Kada dete pokazuje frustraciju ili bes prilikom ograničavanja vremena na ekranima, to su zapravo simptomi odvikavanja. Kako bi to olakšali, Vilkinson savetuje da drastično smanjite vreme pred ekranom i povećate aktivnosti koje uključuju i telo i um.
Primeri: boravak u prirodi, vožnja bicikla, šetnje, igre na otvorenom, sportovi ili kreativne igre poput presvlačenja i glume. Možete da se igrate učiteljice, pirata, olimpijskog sportiste - sve što uključuje puno pokreta i mašte.
Još jedan trik: smanjite vreme koje vi provodite pred ekranom i više vremena provedite u direktnoj igri sa decom, slušanju, pričanju ili jednostavno "blesaveći" se sa njima. Pravilo “"majmun vidi, majmun radi" ovde važi više nego ikad. Ključ je pronaći aktivnosti koje donose radost i vama i deci, a koje uključuju tri bitna elementa: boravak u prirodi, puno kretanja i punu prisutnost uma, tela i reči.
2. "Zašto moje dete radi upravo ono što sam mu rekla da ne sme?"
Socijalna radnica Džodi Džonston Pavel objašnjava da se ovakve situacije događaju jer deci opisujete šta ne želite da rade i stavljate pred to "ne", "stop" ili "prestani". Stručnjakinja kaže da dečji um radi u slikama, ne u rečima. Dakle, kada im kažete šta da ne rade, mozak to često doživljava kao uputstva za akciju.
Rešenje? Umesto da im govorite šta ne smeju da rade, pokažite im šta želite da rade. Ako ne znaju, naučite ih kako. Primer: umesto "Ne trči!", recite "Hodaj pažljivo" ili "Pazi gde hodaš". Tako deca dobijaju jasnu vizuelnu sliku ponašanja koje očekujete i mnogo češće će to i uraditi, prenosi Yourtango.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
