Neravnoteža hormona može biti veliki problem za začeće. Međutim, žene često moraju da prođu brojne procedure da bi došle saznanja šta je glavni okidač njihove neplodnosti. Jedna mama otkrila je svoju priču i proces kroz koji je prošla kako bi ostala trudna.
Posle meseci bezuspešnih pokušaja počela sam da brinem. Imala sam 35 godina i bila sam svesna da je to period kada zatrudnjivanje može biti teže, a trudnoća rizičnija. Počela sam da pratim bazalnu temperaturu kako bih odredila najbolje vreme za pokušaj. Posle nekoliko meseci osetila sam da bi ovo konačno mogao da bude taj trenutak. Tog jutra ustala sam rano, a stomak je trepereo od iščekivanja. Uradila sam test na trudnoću ali nažalost, pojavila se samo jedna crta. Nekoliko dana kasnije došla je menstruacija i ciklus razočarenja je počeo iznova.
Nastavila sam tu vožnju rolerkosterom još nekoliko meseci, bivajući sve očajnija sa svakim neuspelim pokušajem. I dok sam nastavila da ispisujem svoju bazalnu temperaturu, primetila sam da nešto nije u redu. Iako su moji ciklusi bili uredni i dolazili na 28 dana, po bazalnoj temperaturi mogla sam da primetim da skoro uvek ovuliram kasnije od tipične tačke od 14. dana o kojoj se stalno govori. Nazvala sam svog ginekologa da mu kažem šta sam primetila.
Složili smo se da mi je potrebno testiranje da utvrdim da li imam nedostatak progesterona, ali on je insistirao da test uradim 21. dana mog ciklusa. Znala sam da ako se testiram 21. dana, rezultati će verovatno biti pogrešni jer moja ovulacija očigledno ne dolazi oko 14. dana kako bi to trebalo kod žena kod kojih je ciklus na 28 dana.
Pokušala sam da sve objasnim doktoru, ali on nije popuštao. Osećala sam da gubim vreme koje nisam imala u mojim godinama, pa sam odlučila da nađem drugog doktora. Moj novi lekar mi je dijagnostikovao defekt lutealne faze. Ovo je rešilo misteriju zašto još uvek nisam zatrudneča, a lekar mi je objasnio da sam i nekako zatrudnela, moj problem bi me verovatno doveo u veliki rizik od pobačaja.
Prepisao mi je pilule sa suplementom progesterona koju sam trebala da uzmem čim otkrijem ovulaciju. Dan nakon što sam dobila skok bazalne temperature koji ukazuje na ovulaciju, počela sam da uzimam lekove, nadajući se da bi to moglo sve da promeni.
Dve nedelje kasnije, počela sam da se osećam optimističnije jer menstruacija još nije dolazila, a moja lutealna faza je konačno normalne dužine. Nastavila sam da pratim temperaturu, a kada sam primetila još jedan skok, odlučila sam da ponovo uradim test na trudnoću. Ovog puta sam videla dve ružičaste linije - posle dugog pokušaja, konačno sam trudna!
Ali to nije bio kraj mog hormonskog tretmana. Doktor je želeo da nastavim sa suplementima progesterona tokom prvog tromesečja kako bi bio siguran da neće doći do pobačaja. Iako to svakako nije bilo najprijatnije iskustvo, bilo je potpuno vredno toga da prođem kroz prvu fazu trudnoće bez ikakvih problema. I bila sam nagrađena rođenjem mog deteta, zdravog dečaka dobila sam nekoliko meseci kasnije.
Iako se moja priča završila srećno, ne mogu da se ne zapitam koliko žena doživljava iste hormonske nedostatke i ne zalažu se za odgovarajuće testiranje i terapiju. Da nisam uradila značajna istraživanja, pratila svoju bazalnu temperaturu i nastojala da uradim odgovarajuća testiranja u pravo vreme, možda ne bih ostala trudna.
Ako mislite da nešto nije u redu, postavljajte pitanja i nemojte s eplašiti da se zauzmete za sebe jer će sigurno biti vredno toga kada držite svoju bebu u naručju. Svaka žena najbolje oseća svoje telo, pa sve što mislite da može da vam pomogne recite lekaru, i budite uporne!
(Yumama)