Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, najpovoljnijim periodom za trudnoću se smatra starost od 19 do 35 godina, ali danas u svetu postoji trend "kasnih" porođaja između 35–40 godina.

Trudnoća i porođaj u bilo kojoj dobi predstavljaju ozbiljan teret za žensko telo, čak i uprkos razvoju reproduktivnih tehnologija i napretku medicine. S tim u vezi, žene se sve više pitaju koliko su bezbedni kasni porođaj i trudnoća.

Nažalost, odgovori na ovo pitanje često ne dolaze od specijalista, već su generisani mitovima i strahovima vezanim za kasno rađanje. Ruska dr Neli Sogojan, akušer-ginekologa, Julija Lihonina , akušer-ginekolog i doktor ultrazvučne dijagnostike, i Suzana Grigorjan, akušer-ginekolog, otkrili su za portal deti.mail.ru 3 najveća mita koja se tiću porođaja posle 35. godine:

Mit broj 1. Možeš da rađaš dok ti to zdravlje dozvoljava
Ranije se zaista verovalo da se sa svakom godinom povećavaju rizici od teških komplikacija u trudnoći i porođaju. Ali danas su minimizirani, zahvaljujući dostignućima savremene medicine. Poznato je da je učestalost oboljenja kardiovaskularnog, respiratornog i urinarnog sistema, kao i razvoja dijabetesa, gojaznosti, metaboličkog sindroma, neuroloških oboljenja veća kod žena starijih od 30 godina. Ali ne treba zaboraviti da nam savremena medicina danas omogućava da dijagnostikujemo i lečimo sve bolesti u fazi pripreme za trudnoću, uz minimiziranje rizika kako tokom trudnoće tako i tokom porođaja.

Mit broj 2. Starije žene rađaju decu sa patologijama
Sa godinama, i žene i muškarci povećavaju broj somatskih mutacija, što zapravo povećava rizik od rađanja dece sa genetskom patologijom. Međutim, mogućnosti savremene genetike i molekularno-genetičkih istraživanja omogućavaju da se većina ovih bolesti dijagnostikuje u vrlo ranim fazama trudnoće.

To uključuje skrining, kao i neinvazivne i invazivne studije. Dakle, skrining tokom prvog trimestra trudnoće pokazuje biohemijske markere hromozomskih patologija i procenjuje opšte stanje fetusa pomoću ultrazvuka. Neinvazivni prenatalni test vam omogućava da proverite da li vaša nerođena beba ima genetske abnormalnosti.

Do 9-10 nedelje trudnoće, koristeći DNK testiranje majke, možete izračunati rizik da fetus razvije najčešće hromozomske abnormalnosti sa verovatnoćom od 99,9%.

Postoje i invazivne dijagnostičke metode: biopsija horionskih resica - dijagnoza hromozomskih i genskih bolesti, intrauterine infekcije (8-12 nedelja trudnoće), amniocenteza - aspiracija amnionske tečnosti (16-24 nedelja trudnoće), kordocenteza - punkcija fetusa, pupčana vrpca (22-25 nedelja trudnoće). Sve ove metode omogućavaju sa velikim stepenom verovatnoće da se naprave pretpostavke o prisustvu genetskih bolesti kod fetusa.

Mit broj 3. Ako porođaj kasni, onda samo carskim rezom
Još jedan popularan mit je da sve buduće majke starije od 30-35 godina moraju biti spremne za carski rez. Zaista, u ovoj starosnoj grupi postoji visok rizik od razvoja komplikacija kao što su slabost porođaja, hipoksija fetusa itd.

Međutim, dinamičko praćenje tokom celog perioda trudnoće, blagovremeni pregledi i nadzor lekara omogućavaju današnjim pacijentima starijim od 30-35 godina da se sami porođaju, bez opasnosti po zdravlje majke i bebe.

Na osnovu svega rečenog, možemo zaključiti: trudnoća posle 35-40 godina je hrabar i odgovoran korak, za koji se možete i treba pripremiti. Kada planiraju trudnoću, oba roditelja treba da se podvrgnu lekarskom pregledu i zatraže savet od genetičara.

Otprilike 3-6 meseci pre trudnoće, buduća majka treba da prestane da puši, da dovede telo u dobru fizičku formu i da uzima vitamine i minerale prema lekarskim receptima. A pod vođstvom akušera-ginekologa, priprema tela za majčinstvo biće što udobnija i ispravnija.

BONUS VIDEO:

Miris tela posle porođaja TikTok/thebiggersthebetter

(Yumama/T.A.S.)