Karlični porođaj

Termin za porođaj mi je bio 12. april 2000. Celu trudnoću, kao i svim trudnicama, vodio mi je moj ginekolog koji je govorio da je sve ok do treće sedmice pred porođaj (kada idemo na preglede u bolnicu).

Na prvom pregledu u bolnici, doktor nešto meri, računa, vidim da nešto ne paše i naravno pitam ga šta se dešava. Kaže mi da se beba nije okrenula i da je "zasela" guzom. Pitam ga šta to znači. "Pokušaćemo sutra da je okrenemo, al' ništa ne brinite." Kako da ne brinem? Imam 22 godine, prva mi je trudnoća, pojma ni o čemu nemam.

Došao je i dan "okretanja". Doktor pokušava bebu okrenuti, mene boli, ali briga moju bebu za to, ona se okrene i, čim doktor podigne ruke, vrati se u isti položaj. Tri puta je pokušao i nije uspeo. Kaže mi da ništa ne brinem i da idem kući i dolazim na redovne preglede. Kada beba bude htela napolje, oni će je pokušati karlično izvući, a ako ne bude išlo, operativna sala će biti spremna za carski rez.

Povezane vestiVaša pričaIskustvo mame čija je beba na porođaju bila u karličnom položaju: 'Doktor nije bio za carski rez, rekao mi je da njemu mogu da verujem'

Ništa čudno se ne dešava, beba se ne okreće, ali ne planira ni izaći. Jedanaest dana posle termina, spremam se na spavanje, ali da legnem ne mogu, čim legnem bolovi, ustanem -sve ok. Zovemo taksi i odlazim u bolnicu. Nema više ustajanja. Ležim u super udobnom krevetu, soba ne podseća na bolnicu, muž i majka pored mene. Sve teče kako treba i u 14.24h, nakon više od 12 sati, moja beba dolazi, karlično. Udobni krevet se pretvara u ginekološku stolicu, dolaze babice i doktor i shvatam gde sam. Sve je u najboljem redu. Svi ljubazni i srećni, jer je uspelo.


Mama Mara o drami koju je preživela u porodilištu u Salcburgu Foto: Shutterstock

Prirodni porođaj

Tri godine kasnije, ponovo sam trudna. Trudnoća super, sve u najboljem redu. Oko 19.30h u wc-u kod drugarice, puca mi vodenjak. Dolazi hitna, odvoze me i stavljaju na tvrd i neudoban krevet, kao onaj za masaže. Pregledaju i kažu sve je ok. Ja imam bolove, neke čudne, ne one porađajne. Govorim doktoru, a on mi kaže: "Pa pobogu, gospođo, već ste jedno rodili, znate da boli." Da, znam da boli, al ne ovako.

Celu noć ležim sa bolovima i skoro sve vreme spavam. Povremeno mi izmere pritisak i to je sve. U 4.30h ujutro zovem doktora i kažem da imam neki pritisak na debelo crevo i da me strašno boli, više ne mogu izdržati. Govori mi da je to normalno i odlazi. Oko 7h počinju strašni bolovi, voze me u drugu sobu. Porođaja se i ne sećam kako treba, samo znam da se rodila živa i zdrava ćerkica.

Budim se povremeno, oko mene mnogo doktora, sve je belo, svi su preplašeni, moj muž plače, a profesor mi kaže da ne može više da obraća pažnju na moje bolove i da mora da bode. Ja tonem u san, budim se i on mi govori:"Moram vas hitno operisati, pukla je materica, bebu sam spasao, a za vas ne garantujem". Odjednom su tu sve babice koje poznajem sa pregleda, sve plaču, guraju me u operacionu salu, a ja opet spavam.

Budim se sa maskom na licu, živa sam. Dolazi doktor i kaže da mi je izvađena materica, ali da sam ja dobro.

Povezane vestiVaša pričaMoje iskustvo: Kako izgleda vođenje trudnoće i porođaj u Austriji

Posle dva dana na intezivnoj, bez bebe i bez mog velikog momka kojeg čujem kako na hodniku vrišti "hoću mojoj mami", prebacuju me u najlepšu sobu sa bebom. Brinu se o meni i bebi kao da smo iz kraljevske porodice, pitaju me šta mi treba. (Samo da mi ne dolazi onaj doktor koji je dopustio da dođe do ovoga!) Dolazi profesor koji nam je spasao živote i kaže da je materica pukla, ali da doktor nije primetio. Nije primetio čak ni da sam ja celu noć gubila svest. Beba se umalo nije u krvi udavila, a meni je spasao život operacijom.

Posetio me je i doktor koji nas je zamalo ubio, al sam ga isterala iz sobe. Tri sedmice sam morala ostati u bolnici da mi rane zarastu. Bebu su hteli poslati kući bez mene, ali sam pozvala profesora i on je rekao da beba može ostati, a ako ja želim može i moj sin da bude sa nama i mora mu se pripremiti krevet, TV i igračke. Naravno, to sam odbila, sinu je bolje pored tate, kod kuće.

Ne prave greške samo u bolnicama bivše Jugoslavije i nije na zapadu sve zlatno. Na žalost, ovo nije moje jedino loše iskustvo sa austrijskim doktorima.

Lep pozdrav.

Mama Mara

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.