Uspešno sam prešla dve prepreke na putu do potomstva – sada uživam u trudnoći!

Imam želju da sa vama podelim dva iskustva, ako nekome bar malo budu od pomoći, meni će biti jako drago. 

Dva meseca od histeroskopije i mesec dana od prolaska komisije za vantelesnu, taman kad smo stigli na more, ostala sam u drugom stanju. Odmah smo po dolasku sa mora uradili testove (betu, putem krvi), a kasnije i ultrazvuk i samo je potvrđeno ono što smo već i znali –trudnoća začeta prirodnim putem.

Problem drugi: Uporne mučnine i povraćanje

Odmah sam otišla na bolovanje, po preporuci lekara. U svojoj okolini sam imala dosta trudnica ali nisam primetila ni jednu kojoj je bilo kao meni. Povraćala sam gotovo od prvog dana i imala mučnine čitava četiri meseca. Bilo je nezamislivo. Jednog temperametnog Ovna vezati za krevet je bilo strašno, ali ja nisam imala snage da se mrdnem. Za razliku od mnogih, moja jutra su bila lepa, alli su me mučile večernje mučnine – borila sam se sama sa sobom do ponoći. Uz moj gastritis i povećanu kiselinu u želucu, bilo je tragično. 

Nisam mogla ništa da jedem (dva zalogaja jabuke, kokice, grisine), te sam smršala za to vreme čak 15 kilograma. Bila sam krupnije građe, pa sam valjda imala i zaliha. Pritisak u mojoj kući zbog mog "nejela" je bio katastrofalan. Babe, komšinice, prijateljice su non-stop pričale o tome kako moram na silu da jedem. Probala sam, ali je sam to teško podnosila. Bilo je strašno, plakala sam i nervirala se. Kiselina u mojim grudima me je razarala. Jedina pomoć mi je bio Gelusil lak i to samo kad više nisam mogla dalje.

Hvala Bogu, moj doktor je bio pun razumevanja. On mi je rekao da svaka trudnica podnosi trudnoću drugačije – postoje žene koje leže u bolnici, koje primaju infuzije, koje piju gomilu lekova, i da dokle god ovakvo stanje ne ugrožava moju bebu i njen rast dobro je. Beba je mali "parazit" i ona uzima iz organizma šta njoj treba, a mi naše nedostatke dopunjujemo hranom ili vitaminima, lekovima. I bio je u pravu, vadila sam krv, uradila sve potrebne rezultate i sve je bilo super, čak i gvožđe koje sam pre trudnoće imala 5, uz pomoć vitamina koji se piju u trudnoći, popelo se na 20. I tad sam u uši stavila "čepove". Jedem samo onoliko koliko mi prija i šta mi prija, ne slušam nikog i tačka.

Sada sam šesti mesec. Povraćanje je, hvala Bogu, prestalo (mada nemam ni šta da povraćam), jedem uglavnom voće (banane, pomorandže, kivi), pomalo prepečenog hleba i pavlake, turšije, kuvanog krompira, kikiriki. Eto tako, ništa preterano, sad sam se već i navikla. Dosta sam aktivnija, šetam skoro svakog dana, uskoro krećem na vežbe za trudnice. Kilaža se ne menja.

Za pol sam bila gotovo sigurna šta je i pre ultrazvuka. Rekla sam doktoru da, vodeći se onom starom poslovicom "mamin sin, tatina ćera", ovo moje će biti kilavo na majku. Doktor je rekao da je ta moja metoda inovativna, ali da je očigledno proverena. "Naše Čudo" je muškog pola, raste i super je, noću pravi žurku u stomaku do jutarnjih časova, ali preko dana je miran. Uskoro idemo na 4D ultrazvuk da se slikamo.

Problem prvi: Od steriliteta do trudnoće začete prirodnim putem

E sad, što se tiče "trnja" sa početka, biću kratka mada je taj put jako dugačak i bolan i svako ga prolazi na svoj način. Jedina stvar kojom sam se ja rukovodila je bila odlučnost. 

Kada vidiš da se posle nekog vremena ništa ne dešava, moraš da čvrsto odlučiš dokle si spreman da ideš. Ja sam bila spremna da idem do kraja, a to je značilo sve potrebne analize, pa VTO. Planirala sam i odlazak u inostranstvo za surogat majku, ako tsve prethodno ne pomogne, razmišljali smo o usvojenju pa čak da se u nekom trenutku suprug i ja raziđemo. Bukvalno sve!

Okruženje je najgori "trn". Pogledi, pa komentari, pa sve trudnice oko tebe i na kraju sažaljenja. Jako je teško, ali ja sam u svojoj glavi "dugme pritisla na of" (ignorisati okolinu) i nastavila da sprovodim svoj plan.

Jako je važno naći doktora koji će te dobro voditi kroz sve to, kojeg ćeš moći da pitaš za sve i koji će te saslušati. Mi to u početku nismo imali, ali srećom smo našli sadašnjeg doktora u "Narodnom frontu" koji nam je jako pomogao u svim mogućim situacijama u kojima smo se zaticali. Pogotovo što su naši rezultati bili dobri.

Procedura za parove sa sterilitetom je da pokušavate dve godine da dobijete dete. Za to vreme, ako se ništa ne dešava recimo godinu dana, možete da uradite sve potrebne analize i vi i vaš muž. Da proverite krvnu sliku, RH faktore (da li su isti – ako je jedan rh negativan, a drugi pozitivan to mora doktor da zna, ili ako su oboje negativni to je posebna procedura). Brisevi su važni i potrebno je da ih oboje uradite. Ja sam sve to prošla, još sam radila i insemenacije nekoliko puta i HSG, čak sam išla i kod kiropraktičara (da možda nije problem sa kičmom uzrok). Kažu da dosta žena ostane posle ovoga u drugom stanju, ja nisam. Pred vantelesnu sam odradila i histeroskopiju, kažu da je poželjno. Eto, ja sam došla dotle.

Sate i sate sam provodila za kompjuterom, u istraživanju svega u vezi sa ovom temom. Sve što sam čula od ljudi koji su imali slične probleme, na televiziji, u novinama, a što mi je bilo glupo da direktno pitam doktora (šta sve ljudski mozak može da smisli) ja sam proveravala na internetu.

Eto, od mene toliko. Pozdrav!

Dragana Starčević

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.