Mama iz Beča: Moje traumatično iskustvo sa porođaja

Želim da podelim svoju priču i da pokušam da pronađem žene sa sličnim iskustvom jer sam očajna zbog situacije koja me je zadesila.

Celu tu noć sam probdila misleći na svoju bebicu, koja je bila unutra, sa vodenjakom koji je oticao. Šetala sam po bolnici nadajući se da ću tako da izazovem kontrakcije. Bezuspešno.

Ujutru su mi opet tim aparatom merili kontrakcije i pomenuli indukciju. Želela sam svakako da krenemo sa izazivanjem porođaja što pre (zbog žene u mojoj sobi, kojoj nije delovala indukcija po ko zna koji put). 

Suprug i majka su mi ponovo došli u posetu i čekali sa mnom ceo dan. U popodnevnim satima ubacili su mi prostaglandin u vidu tampona, koji je trebalo da izazove kontrakcije. Kada su konačno krenuli trudovi, jako sam se obradovala. Bolelo je, ali ja sam disala duboko i zamišljala kako se otvaram, a ne grčim, kako su nas učili na vežbama. Kad su me priključili na CTG rekli su mi da to nisu prave kontrakcije. A onda mi zavukli prste da vide koliko sam otvorena. Jedan prst! To njihovo “zavlačenje” i pokušavanje da me nasilno otvore bolelo je više nego sve kontrakcije zajedno! 

Kontrakcije su se učestalile. Satima su trajale. I na kraju se pojavljivale na svaki minut. Pregledom (CTG-om i šakama u mojoj vagini) je utvrđeno da sam i dalje daleko od porođaja! Jedan prst i lažne kontrakcije. Lažne, a neopisivo bolne. Imala sam osećaj da mi neko donji deo leđa nožem na živo seče. Trpela sam i nadala se da će nakon jednog od tih prebolnih zavlačenja šaka i rastezanja mog grlića da me konačno pošalju u salu za porođaje. To se nije desilo.

U međuvremenu sam krenula da povraćam. Noge su mi se same toliko tresle da su mama i suprug morali da mi ih drže, a babice nisu obraćale pažnju. Njihov CTG je pokazivao da sam ja dobro. Na kraju su mi izvadili taj tampon, jer više nisam mogla da izdržim. Nije pomoglo. Dali su mi opijat da prekinu bolove - nije pomogao. Onda su mi dali buskopan intravenski. Ni to nije pomoglo. Molila sam da mi urade carski. Nisu htele, jer je to zahtevalo doktora (doktori inače slabo obilaze porodilje, preko noći je obično samo jedan tu).

Ja zaista nisam kukavica, ni epiduralnu u početku nisam htela, ali ti bolovi su bili neopisivi i nesnošljivi. I nisu prestajali. Muž me je tuširao vrelom vodom, ja sam od bolova toliko tečnosti i snage izgubila, da sam mislila da neću preživeti tu noć. 

Spas je došla s epiduralnom anestezijom. Tu sam imala divnu babicu koja je, za razliku od prethodnih, bila ljubazna, osećajna, stručna... Čovek. Bolovi si prestali i ja sam se, iako na izmaku snage, porodila nakon sat-dva (ni sama ne znam koliko je trajalo, dok je epiduralna delovala i dali mi i oksitocin intravenozno, pa sam se otvorila skroz).

Kada su mi moju devojčicu stavili na grudi, na sve sam zaboravila. Ustala sam posle porođaja od 46h (zvanično) kao da ništa nije bilo. I bila sam srećna. Sve do pre neki dan, kada mi je ginekolog na redovnoj kontroli (četvrta nedelja nakon porođaja) rekla da imam prolaps materice! Na ogledalu sam kasnije videla kako mi grlić materice maltene viri odozdo. Na internetu sam čitala da se to dešava ženama nakon više porođaja, starijim ženama ili ženama koje su rodile veliku bebu (moja je bila teška tek nešto više od dva kilograma).

Ja imam 28 godina, jedno dete, a želela bih makar još jedno, ali se bojim koliko je to moguće s ovakvim stanjem. Bojim se kakav će moj život biti kada više ne smem ni da potrčim, ni da podignem svoje dete kad još malo naraste... Sve zbog "divnih" babica koje su me pustile toliko dugo da se borim s neproduktivnim kontrakcijama i koje su me nasilno otvarale...

P.S. Pre neki dan sam išla ponovo u bolnici i zahtevala da me pregledaju i daju napismeno dijagnozu. 

Mama Milena

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.