Jako ali jako sam želela svom detetu da pružim ono što je svoj novorođenoj deci najpotrebnije, a to je majčino mleko. U porodilištu se beba i ja i nismo puno viđali, a dobila sam preporuku od pedijatra da bi trebalo da dojim i da to slobodno radim. Posle dva dana sam izašla iz porodilišta, a zatim je usledio šok - ja sama kod kuće sa svojom bebom, ništa ne znam, grudi prepune mleka, ja imam HCV (bradavice ni u ludilu ne smeju da prokrvare), a beba gladna. Mleko ne kreće, začepljeni i uski kanali...

Agonija....

Suprug se brzo snašao, pozvao je komšinicu koja je babica u penziji. Došla je gospođa koja je mom detetu omogućila da jede, da se hrani mojim mlekom! Hej, pa toga su se svi plašili u mojoj okolini, zbog virusa. Suprug je kupio veštačke bradavice, adaptirano mleko (za svaki slučaj!), doneo je pumpicu i tako me spasao!

Par dana smo se hranili malo na flašicu, malo iz pumpice, malo preko veštačke bradavice. Krvarenja do sada nije bilo, ali su i veštačke bradavice ostale u upotrebi do daljnjeg zbog same predostrožnosti i biće korišćene i dalje, tj. do prve godine moje bebane. 

Mislim da samo upornost može da pomogne, a sa druge strane i velika želja. Zašto bi uskraćivali nešto što je deci najpotrebnije, a moj virus nije bebina krivica. Draga majko, snalazi se kako znaš i umeš! 

Pozdrav za sve sadašnje i buduće dojilje! 

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.