Pre dve i po godine sam i ja rodilla svoju Milicu lepoticu pre termina. Moj suprug i ja smo pokušavali skoro godinu dana da vidimo dve crte na testu. I konačno, 28. decembra se to i desilo.

Posle praznika sam uradila UZ i sve je bilo ok. Samo sam ja imala problem sa niskim trombocitima, a kako je trudnoća napredovala, oni su bili sve niži i niži. Trudila sam se da budem pozitivna. Česte kontrole, vađenje krvi, ležanje u bolnici...

Povezane vestiVaša pričaPriča mame dva mala diva: Iz porodilišta sam iznela samo svoj kofer

Termin mi je bio 19. avgust. Prvu polovinu jula sam provela u bolnici, vodila me doktorka koja mi je doslovce rekla da ne zna šta će sa mnom. Radili su mi punkciju koštane srži u KCS. Kada su dobili predlog za terapiju, doktor mi je došao u vizitu i rekao mi da idem kući. Požalila sam se da me boli stomak,  ali mi je ona rekla da je to normalno.

Pre otpusta otišla sam kod načelnika, a on je pitao doktorku da li me je vaginalno pregledala. Ona je pozitivno odgovorila, a ja za tri nedelje, kolliko sam ležala u bolnici, nijedan pregled nisam doživela.

Bilo kako bilo, došla sam kući i čitav dan sam imala grč u stomaku. Legla sam oko ponoći, a oko jedan sat me probudio bol. Drugi sam osetila oko pola dva, a na kraju, u 2.10 sam ukapirala da nešto nije uredu.

Povezane vestiVaša pričaIskustvo mame koja se porodila u zemunskom porodilištu: Imam samo jednu zamerku<strong>!</strong>

Otišli smo u porodilište-bila sam otvorena devet prstiju. Doktorka je rekla da je porođaj počeo. Sanitetom sam hitno prebačena u Beograd, a moji trombociti su bili 16 (donja granica 150). Ležala sam i čekala. Došli su svi doktori da me porađaju.

Tri napora i moja sreća je bila tu. Mrvica mala moja (2.480 grama). Stavili su mi je na grudi i odmah potom odneli. Babica i doktori su bili zadovoljni, ali zbog mog stanja su me uspavali kako bi proverili da li imam unutrašnje krvarenje. Sve je bilo u redu.

Prešla sam na intezivnu gde sam ostala jedan dan. Kada sam stigla na odeljenje, sve bebe su bile sa majkama, a samo moja u inkubatoru. Mogla sam da je samo vidim kroz staklo, bila je puna cevčica, nisam mogla da je dodirnem.

Povezane vestiVaša pričaMamin najveći heroj: Od bebe teške 620 grama do vesele jednogodišnje devojčice

Vratila sam se u sobu i plakala. Posle pet dana odnela sam mleko da joj daju, a kada sam se vratila u sobu, ona je ležala u krevecu. Pola sata sam sedela i plakala, ali ovaj put od sreće.

Sad je velika devojka i mamin centar sveta!

Mama Zora

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.