Svako je u nekom trenutku svog školovanja imao (ne)priliku da se susretne s nasiljem, bilo da je bio žrtva, nasilnik ili svedok maltretiranja. Vršnjačko nasilje, kao i svako drugo, ne odnosi se samo na fizičko zlostavljanje, već podrazumeva i često se, zapravo,  svodi na emocionalno zlostavljanje. Žrtve takvog oblika maltretiranja upadaju u depresiju, povlače se u sebe i izdvajaju se iz grupe. Zbog toga je mališanima teško da se otvore i priznaju nekome da su žrtve nasilja ili da izraze svoja osećanja po tom pitanju. Međutim, nije narušen samo društveni život deteta, već se i njegov uspeh u školi dovodi u pitanje.

Istraživanje koje je nedavno sprovedeno u Americi, u kojem je učestvovalo 4.297 učenika petog, sedmog i desetog razreda, pokazalo je da je čak jedna trećina ispitanika bila žrtva nasilja!

Učesnici u istraživanju bili su podeljeni na četiri grupe: učenike koji su maltretirani u prošlosti, učenike koji trenutno proživljavaju zlostavljanje, one koji su bili žrtve vršnjačkog nasilja i u prošlosti i koji su to sada i na grupu dece koja nikada nije trpela zlostavljanje. Kroz seriju testova, ocenjivano je mentalno i fizičko zdravlje svih grupa učesnika, a rezultati su pokazali da deca koja su u prošlosti bila zlostavljana beleže bolje rezultate od one koja su u trenutku testiranja biležrtve. S druge strane, mališani koji su nasilje trpeli i ranije i u trenutku istraživanja postigli su najlošije rezultate u svim kategorijama.

Ipak, ovom studijom utvrđeno je i da, iako više nisu žrtve nasilja, deca koja su to nekada bila nisu fizički i psihički zdrava koliko deca koja nikada nisu trpela zlostavljanje.

"Što duže vršnjačko nasilje traje, posledice će biti dugotrajnije, a šteta veća", istakla je Lora Bogart, naučnica bostonske Dečje bolnice, i dodala da je neophodno da roditelji i staratelji potraže znakove zlostavljanja i obrate pažnju na sve promene u stavu i ponašanju deteta.

Priredila: Tamara Sorak