Autorka studije i profesorka harvardske Medicinske škole Dajen Feskanič ističe da je njen tim do ovih rezultata došao na osnovu zdravstvenih kartona gotovo stotinu hljada ljudi koji su u ranoj mladosti pili veće količine mleka, a potom, u kasnijoj fazi života, doživeli prelom kosti.

"Smatram da naše otkriće može da promeni stav javnosti o mleku kao faktoru koji doprinosti zdravlju i jačini kostiju", rekla je Feskaničeva. "Rezultati su bili iznenađujući pre svega iz razloga što je konzumacija mleka u tinejdžerskim godinama povezana s povišenim rizikom od preloma kod muškaraca, ali ne i kog žena."

Razlika koja se u dejstvu mleka javlja u zavisnosti od pola konzumenta može se objasniti na više načina.

"Može biti reč o tome kada žene dostižu svoj maksimum u rastu ili o činjenici da je kod muškaraca gustina kostiju veći problem od visine. U ovom trenutku ne možemo dati precizniji odgovor", objašnjava Feskaničeva.

Naučnici koji su sproveli ovo istraživanje naglašavaju da su informacije o konzumaciji mleka koje su dobili od učesnika potekle isključivo iz sećanja svakog od pojedinaca, kao i da se tim bavio ispitivanjem unosa ove namirnice u periodu od 13. do 18. godine.

Mleko je, ipak, jedna od najpreporučljivijh namirnica u tinejdžerskim godinama, a stručnjaci su ranije savetovali mladima da popiju i do tri čaše mleka dnevno ili da u svoj organizam unesu neki mlečni proizvod u toj količini.