Ni materijalna bogatstva, ni akademski uspeh nemaju mnogo veze sa srećom, pokazalo je australijsko istraživanje.
Spoznavanje tajni "srećnog života" uslovljavalo je ljudsko ponašanje milenijumima. Ali sudeći po istraživanju autora Krega Olsona, profesora razvojne psihologije na Univerzitetu Dekin i Merdok Institutu za dečja istraživanja u Melburnu, ni materijalna bogatstva ni akademski uspeh nemaju mnogo veze sa srećom.
Umesto fokusiranja na bilo koji od ovih faktora, Olson i njegove kolege odlučile su da obrate pažnju na "smisao za usklađenost, povezanost, dobro uklapanje u sredinu i prosocijalne vrednosti".
"Usklađenost" je podrazumevala stav deteta o sebi i svom životu, odnosno da li ono smatra da njegov život ima smisao i da li mu je svakodnevica laka; socijalno okruženje podrazumevalo je učestovavanje u organizovanim aktivnostima kao što su grupni sportovi; uklapanje u sredinu fokusiralo se na emocionalnu podršku, a prosocijalno ponašanje bavilo se pitanjem da li osoba smatra da je pouzdana, prijatna i dostojna poverenja.
Osoba koja bi postigla visoke rezultate u svim ovim oblastima mogla bi biti opisana kao „neko ko manje brine o tome kako se oseća i šta može steći u životu, a više o tome kako živi i koje vrednosti ga vode kroz odnose sa sobom, drugima i svetom koji ga okružuje“, objasnio je Olson.
Te osobine povezane su sa većim osećajem zadovoljstva u kasnijim godinama, pokazala je studija koja je pratila ponašanje 800 stanovnika Novog Zelanda tokom 32 godine – počev od njihove treće godine života.
"Socijalna sredina pruža mnogo prilika da deca i mladi ljudi nauče, testiraju i potvrde socijalne pojmove kao što su ljubaznost, poverenje, lojalnost, briga, i slično – a ti pojmovi su ipak baza na kojima se zasnivaju kasniji odnosi u životu", rekao je Olson.
"Ovo pokazuje da postoji jaka i važna povezanost između prilagodljlivosti dok smo deca i prilagodljivosti kada odrastemo", rekao je doktor Viktor Fornari, direktor dečje i adolescentske psihijatrije u Nju Hajd Park bolnici, Njujork. "Obrazovna prilagođenost sama po sebi nije ključ za našu opštu dobrobit."
Ako smo imali srećno i zdravo detinjstvo, veća je verovatnoća da ćemo se po istom šablonu ponašati i kada odrastemo, zaključili su eksperti.
