Batine ostavljaju modrice i rane koje je lako primetiti, ali pedijatri, vaspitači iporodica imaju veći problem da primete znake psihičkog zlostavljanja. Pored toga što ne postoje fizički znaci za uzbunu, ne postoji ni opšteprihvaćeno određenje ovog tipa zlostavljanja, kaže grupa pedijatara sa američke Akademije za pedijatriju koja je objavila studiju na ovu temu.

"Glavna poruka za ljude koji rade sa decom je da je psihično maltretiranje podjednako loše kao bilo koje drugo", ističe koautorka studije, dr Harijet Mekmilan.

Mentalno zlostavljanje može da se pojavi u više oblika. Konstantno omalovažavanje, ponižavanje, ismevanje deteta spadaju u ovu vrstu zlostavljanja. Takođe, tu je i zanemarivanje, uskraćivanje ljubavi i topline, ostavljanje dece u haotičnim situacijama, nerealna očekivanja i pretnje ako se ona ne ostvare.

Ono što razlikuje ne baš sjajne roditelje od onih koji maltretiraju svoju decu je sveprisutnost zlostavljanja. Jedan loš dan ne mora da bude znak za uzbunu, ali granica je veoma tanka.

"Psihološko zlostavljanje je podmuklo, ne mogu lako da ga prepoznaju ni žrtva ni drugi članovi porodice", kaže Alek Miler, načelnik odeljenja za dečiju i adolescentsku psihologiju u Montefiore medicinskom centru u Njujorku.

10 roditeljskih zabluda o fizičkom kažnjavanju dece

Dugotrajni i teško rešivi problemi kao što su problemi sa rastom ili razvojom mozga ili problemi sa ponašanjem upravo mogu biti posledica mentalnog maltretiranja. Nekada roditelji nisu ni svesni efekata svojih reči, na primer, ako su u procesu razvoda.

"Dete roditelja koji se razvode je stalno izloženo njihovom konfliktu. Roditelji govore detetu jedno o drugom razne stvari i teraju ga da izabere stranu. Ovo može da spada u psihološko zlostavljanje", kaže Mekmilanova.

Ako ste primetili slučaj psihološkog zlostavljanja, savetuje se da kontaktirate socijalnu službu. Stručnjaci naglašavaju da pedijatri obrate pažnju na znake emotivnog maltretiranja kod svojih pacijenata.