Gubitak bebe u trudnoći je tuga i bol koju teško da bilo koji roditelj može da opiše rečima. Teško je govoriti o tome, a kamoli još iskazati svoja osećanja. Pored brojnih roditelja koji su nažalost prošli ovu tešku situcaiju, našao se i muzički bračni par Danijela Karić i Ivan Milesunić koji su prvi puta na ovako bolnu temu odlučili da progovore za emisiju „Ordinacija“ na RTS-u.
„Ja sam zatrudnela oktobra 2020, Maksim se rodio u septembru 2019. godine, znači trudnoća se desila veoma brzo. Na samom početku sam imala osećaj da nešto nije uredu, ali te male znake nisam htela da prihvatam, jer je sve bilo ok.Ja sam dojila Maksima do pre četiri meseca, on sada ima tri godine. Meni su svi govorilo da je sve ok i da nema nikakvih problema u suštini tako je i bilo, s tim što sam ja stalno imala neki čudan osećaj, a to su te kontrakcije od dojenja, jer nisam ni prekidala kada sam saznala da sam trudna. Druga stvar, jedan lekar vam kaže jedno, drugi drugo, meni su svi govorili da je ok da dojim tokom trudnoće, ali sada kada razmislim i nije, jer vi toj maloj bebi u stomaku treba da date sve", počela je svoju priču Danijela navodeći koji su to prvi znaci koji su ukazivali da trudnoća ipak nije bila uredu od samog početka.
Danijela je trudnoću uspela bez problema da održi do šestog meseca. Ona i Ivan su odlučili da otputuju u Dubai kako bi proslavili njen rođendan i nisu ni predpostavili da će se tamo desiti cela drama.
"Mi smo obavili sve preglede pre puta, doktor jeste primetio blage kontrakcije, pitao me da li sam bila nešto aktivna, a ja sam mu rekla da nisam jer je tada još bila korona i uglavnom sam bila kod kuće. Mi smo odlučili da odemo na put, ja sam bila već u šestom mesecu, međutim dva dana pred moj rođendan počela sam da se osećam jako loše", rekla je Danijela.
Nisam htela da prihvatim bol sve dok se nisam iznenad porodila u kupatilu stana
Ivan dodaje: "Ipak to jutro se desilo nešto što je važno spomenuti i što je po mom mišljenju bio predznak da će se nešto desiti. Danijela je videla bukvalno tačkicu krvi, mada su nama doktori rekli da ne brinemo i da normalno idemo na plažu". Prema Danijelinim rečima možda bi i ranije reagovali da im doktori nisu stalno govorili da je sve uredu i da treba da se opuste.
"Nama su doktori sve vreme govorili, ma sve je to ok, dali su mi neke tabletice rekli su mi da idem da se kupam. Ja sam sve te bolove pripisivala umoru, jer sam tamo stvarno puno hodala", rekla je Danijela i nastavila svoju priču šta se zapravo desilo te večeri:
"Mislila sam da sam umorna, osećala sam kao da imam uplalu mišića, čak smo to veče jeli neku kinesku hranu pa sam pomislila da su ti bolovi u stomaku zapravo trovanje koje sam dobila. Ali u stvari najveći problem je bio što ja nisam znala kako da prepoznam kontrakcije,jer sam se sva tri puta porodila carskim rezom. I stalno sam govorila Ivanu da će biti sve uredu i da ne brine sve dok nisam mogla da izdržim nesnosne bolove", rekla je Danijela, a na nju se nadovezao Ivan:
"Ja sam znao da nešto nije uredu, ja sam svim doktorima poslao poruku tu noć i na guglu sam tražio sve informacije, jer sam predosećao da nešto nije uredu", Danijela je međutim istakla da je ključni momenat bio kada ju je Ivan pitao da mu kaže na koliko sekundi oseća bol i tada je on shvatio da su to zapravo bile kontrakcije koje su se pojačavala i da ću uskoro krenuti porođaj.
"To je bilo kao u filomvima, ona je bila u kupatilu, ja sam stajao naspram nje i gledao sam je i samo se ujednom trenutku čulo "bop" i beba je izletela sa sve pupčanom vrpcom", nastavio je priču Ivan, zatim je Danijela dodala:
„Ja sam mu samo rekla da izađe, jer sam želela da budem sama. Sve se desilo jako brzo, i ja sam se zapravo porodila u kupatilu stana u kome smo boravili.Mislila sam da će bolovi da prođu i oni su prošli tek kada je beba ispala, što sam sve videla sa sve pupčanom vrpcom."
"Pet minuta je trajalo kao pet sati dok nismo uspeli da organizujemo da dođu po nju i da je odvedu u bolnicu. Ja sam se plašio za Danijelu da ne iskrvari, jer sam shvatio da je beba otišla. Ja sam sve to video... bebu koja je sklupčana, i okice i usta i sve...to je formirana beba, nju je samo par meseci delilo od porođaj", u suzama je jedva izgovorio Ivan prisećajući se tog potresnog trenutka koji mu se urezao za ceo život i slike koja ga je mesecima pratila.
Na pitanje kako su uspeli da se izbore sa svojim osećanjima i teškim gubitkom, Danijela je navela:
"Ja reagujem kasno kada sve to prođe. Ja sam to potisnula i sebe i tešila se time da imam troje zdrave i prave dece. Maksim je još bio mali i on je možda bio moj najveći lek da sve to preguram jer sam znala da sam mu potrebna bez obzira na sve".
Ivanu je bilo mnogo teže, ali je pored Danijeline prisebnosti i snage uspeo da spase sebe od depresije:
"Ja sam malo više patetisao i par meseci me je držalo sve. Bio sam jako besan i razočaran, ali sam dosta pričao sa Danijelom koja me je samo slušala što mi je mnogo pomoglo. Sve je lakše je kada smo zajedno i kada jedno drugog imamo kao podršku".
(Yumama/RTS)