SRPSKA VODITELJKA RODILA DETE U 48. GODINI I PROGOVORILA O RODITELJSTVU: "Mislila sam da će to biti jednostavnije"

"Uz veliku pomoć baka, deke, tetke, kume i mojih kolega. Mislila sam da će to biti jednostavnije. Pre dve godine sam imala iluziju da kada rodiš dete, onda si sve završio. Ne, tek tada počinje (smeh). Mi smo sada u fazi kada je Vuk krenuo u vrtić. Svi oni koji su to prošli znaju kako izgleda - tri dana ide u vrtić, pa je bolestan dve do tri nedelje. Taman se vrati i ti se ponadaš, a onda se on ponovo razboli. Kolege su mi dosta izašle u susret. Poprilično radim od kuće, koliko god je to moguće da se završi posao. Često po dolasku na posao me pozovu iz vrtića, da hitno dođem."

Da li ste se uželeli posla?

"Manje nego što sam mislila da će mi nedostajati posao. Kada sam odlazila na porodiljsko, rekla sam da se vraćam sa porođaja posle tri meseca, a onda sam molila ljude iz komisije da mi produžavaju odsustvo koliko god je moguće. Zapravo tek onda shvatite koliko je to preteška uloga. Moram sada da iskoristim priliku da se izvinim svim onim ženama koje su bile decenijama u redakcijama na nekim pozicijama, a pri tome su bile majke koje su dolazile na posao nakon neprospavanih noći. Ujutro kada mi stigne poruka da li se već spremam na posao ili sam još u krevetu, tačno znam da će neka mama da pusti poruku kako neće doći na posao jer joj je dete bolesno. I naravno, nikada nisam presrećna zbog toga i nemam razumevanja. Dok se to ne oseti na svojoj koži i ne pređeš tu fazu, ne možeš da imaš razumevanje. Ja već razmišljam ko će da me zameni i ko će da odradi to što je potrebno. Sada me je sustiglo to sve isto, jer sada sam ja ta koja šalje poruke i ja koja dovodi druge u situaciju da moraju da se organizuju zbog mene. Shvatila sam šta je najteži posao na svetu iako sam mislila da nema težeg posla od mog. Ima i te kako" - kaže Slađana Slavković.

Kako se Vuk navikao da nije non stop sa mamom?

"Ja i dalje dosta vremena provodim sa njim, ali on ne shvata da ja moram posao da završim. Ono što se na poslu završi za dva sata, kod kuće radite pola dana. Vuk traži kompjuter za sebe, dok mama razgovara telefonom. On ponekad malo dreči jer traži maminu pažnju i ne dozvoljava da završim posao. Onda se ja izvinjavam sagovornicima. Moram da priznam da je malo sebičan i traži onu pažnju koju je imao dok se nisam vratila na posao. Zaista se trudim kao i svi ostali."

Dali ste dobar primer da nikada nije kasno da se postane mama?

"Iskreno ne znam, jer ne znam kako je drugačije kada se ostvariš kao mlad roditelj. Moram da priznam, što bi rekle kolege sa estrade, da se malo povlačim u medijsku ilegalu kada je ta priča o rođenju deteta u poznim godinama. Imam utisak da sam već dosadila i sebi, kao i drugima. Mislim da ljudi kada čuju: “Ova je rodila sa 40 i plus godina”, već prevrću očima. Tako da ću malo i ja da ih poštedim priče o tome. Trudim se da sve postignem.

Nekad ste govorili da vam je posao centar svega i nervirali ste se zbog svega. Sada vam posao nije prioritet već porodica?

"Kako sam bila naivna (smeh). Sve se promenilo. Mislila sam da se neću toliko promeniti koliko zapravo jesam. Novinari su generalno nervozni ljudi, ali ja sam spadala u onu smireniju kategoriju ljudi. Međutim, sada me zezaju kolege Dejan i Sanja i obično mi kažu: "Slađa je sigurno na lekovima, ne može ovoliko da bude mirna". Neki udarci koji su ranije bili normalni na poslu i zbog kojih noću ne možete da zaspite i samo što ne čupate kosu, sada se bukvalno odbiju od mene. Naravno da nije prijatno, jer problem moraš na neki način da rešiš, ali to mi je sada nekako drugačije. Učiniću sve što mogu i to je to. Čini mi se da se mnogo manje sekiram zbog nekih stvari zbog kojih sam ranije čupala kosu. I promenila sam se u smislu da sam sada mnogo veći emotivac u poslu. Ranije sam poprilično hladno posmatrala neke scene, ali sam odrađivala profesionalnije posao. Sada, čim je nešto što niko od nas ne želi da vidi, a kamoli da prenese, to sada odrađujem mnogo teže."

Tekst: Dafina Dostanić

BONUS VIDEO:

(Blic/Yumama/T.A.S.)

Dafina Dostanić