ŠTA POSLE PORODILJSKOG ODSUSTVA? Pet žena, pet priča punih dilema koje su morale da reše za sebe i svoje dete

Porodiljsko odsustvo prolazi veoma brzo i morate odlučiti šta dalje. Svako od ovih rešenja ima svoje prednosti i mane. Najvažnije je izabrati najbolje rešenje za celu porodicu. Koliko žena, toliko različitih situacija, kako prenosi Ofeminin.

„Prva godina je prošla veoma brzo. Priznajem da sam se plašila ovog trenutka. Plašila sam se da će svi očekivati da se vratim na posao. I nisam mogla da zamislim da ostavim bebu toliko sati na stranom mestu. Nisam preosetljiva, Ema je često boravila kod oca ili bake, ali nisam želela da prve godine života provede u jaslicama. Sanjala sam da budem sa njom. Da bih mogla da gledam kako se razvija. Umrla bih od tuge znajući da nisam tu za njen prvi korak. Nisam rodila dete da ga po ceo dan predajem strancima .

Ivona, 30 godina

„Volela sam svoj posao i ne bih imala ništa protiv da mu se vratim. Verujem da se jaslice često demonizuju. Kontakt sa vršnjacima i profesionalni program su korisniji i interesantniji za dete nego celodnevno sedenje sa majkom. Pored brige o bebi, takođe morala sam da čistim, kuvam, kupujem, itd. Čini se da sedi stalno sa detetom, ali ne obraćaš pažnju na njega koliko se čini. Jednostavno mi nije vredelo da se vratim na posao. Ionako bih morala da potrošim skoro celu platu na plaćanje vrtića. Iz finansijskih razloga ostala sam kod kuće.

Kasia, 22 godine

„Već na kraju trudnoće znala sam da se neću uskoro vraćati na posao. Odlično sam podnela ovih 9 meseci, a rođenje Jaše je bio najsrećniji dan u mom životu. Briga o detetu je fascinantna aktivnost. Porodiljsko odsustvo je bio najbolji odmor u mom životu. Da, bilo je teško. Naročito na početku, kada se Jaša budio skoro svaki sat. Prvih nedelja sam spavala sa bebom i potpuno preskakala kućne poslove. Moj muž je radio neke od stvari, a ponekad je posuđe ostalo u sudoperu i po nekoliko dana. I svet se nije srušio. Kasnije je sve bilo kao iz bajke.

Ni na jednom poslu nisam mogala da priuštim da spavam do 10 ujutru, a zatim da šetam nekoliko sati usred dana. Volim da budem majka, briga o detetu mi predstavlja veliko zadovoljstvo. Priznajem, to je težak i odgovoran posao, ali uspevam u njemu. Drago mi je što ne moram da radim profesionalno. Više bih volela da brinem o detetu i kući nego da radim puno radno vreme. Takođe znam da će se vreme posvećeno Jaši isplatiti. A u kompaniji se nikad ne zna“.

Monika, 27 godina

“Dugo sam se pitala šta ću posle porodiljskog odsustva. S jedne strane, nisam mogla da zamislim tako dugu pauzu od posla. Čovek je potpuno van cirkulacije. Teško je vratiti se kasnije. Ipak, jednogodišnje dete ne bih ostavila na čuvanje strancima ceo dan. Razmišljao sam da odem na pola radnog vremena, ali to nije bilo isplativo ni za mene ni za poslodavca. Nema mnogo novca, a beba je još mnogo sati bez majke (a tu je i putovanje na posao). Konačno sam odlučila da radim od kuće. To nije savršeno rešenje, ali je najbolje moguće rešenje. I dalje sam profesionalno aktivna i zarađujem, a pritom svoje jedino jednogodišnje dete ne ostavljam među strancima. Priznaću, teško je. Da budem iskrena: to je dupli posao ali vredi. Naravno, moj muž je preuzeo sve kućne poslove, čišćenje, kuvanje i kupovinu. Inače ne bih uspela."

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO