Iako je u Srbiji nedavno odjavljena jedna od najvećih epidemija morbila u 21. veku, kada je umrlo 15 pacijenta, što nas je lansiralo u sam vrh Evrope, našem stanovništvu ponovo prete male boginje!

Ovog puta opasnost vreba iz susedstva, pre svega iz Hrvatske, gde je prošle sedmice proglašena epidemija nakon što je registrovano najmanje 35 obolelih, dok se prisustvo virusa morbila i dalje registruje i u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji.

Pitanje je dana

Otuda naši stručnjaci upozoravaju da postoji velika mogućnost da neko u fazi inkubacije iz susednih država doputuje kod nas i prenese tu izuzetno zaraznu bolest našim ljudima.

Ovo za Kurir potvrđuje prof. dr Žarko Ranković, jedan od naših najpoznatijih infektologa, koji upozorava da je sada najznačajnije da se sprovodi redovna vakcinacija MMR, protiv malih boginja, zaušaka i crvenke, kako bi se naš kolektivni imunitet podigao na 95 odsto vakcinisanog stanovništa, što predstavlja svojevrsni bedem širenju boginja.

- Dok je on ispod tog procenta, preti nam epidemija. Realno je da tu opasnu bolest očekujemo u sredinama gde nije toliki postotak vakcinisanog stanovništva. Svi koji nemaju imunitet mogu da obole, a bolest je posebno opasna zato što može da izazove upalu pluća ili mozga, a najteža posledica je smrt. Zato, pamet u glavu - upozorava dr Ranković.

Njegovo upozorenje nedvosmisleno opravdavaju poslednji podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ da je od početka epidemije malih boginja u Srbiji 2017. godine, zaključno sa 27. avgustom 2019, registrovano ukupno 5.798 obolelih i 15 umrlih, a u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) naveli su da je u Srbiji najviše umrlih od morbila u Evropi.

Na sreću, prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog, ne misli da će nam se epidemija morbila ponoviti u istom obimu bez obzira na to što je obuhvat vakcinacijom u Hrvatskoj i Srbiji sličan - oko 93 odsto.

Naučili lekciju

- To je manje od 95 odsto potrebnih za nesmetano prenošenje virusa s osobe na osobu. Međutim, viruse ne zanimaju proseci, već štetu prave u „džepovima“, gde je obuhvat vakcinacijom ispod proseka. U Srbiji smo lekciju naučili na bolan način, kada smo dopustili da male boginje pogode skoro 6.000 osoba i odnesu 15 života, kako bismo se uverili u potrebu vakcinacije. Pošto je broj vakcinisane dece pretškolskog i školskog uzrasta znatno povećan, a deo osetljive populacije se nedavno zarazio, ne bi trebalo očekivati epidemiju razmera koju smo imali u bliskoj prošlosti. Ipak, u sredinama gde je vakcinacija manje uspešno sprovođena, varnica ili samo jedan zaraženi može da napravi požar, odnosno epidemiju - objasnio je on.

Povezane vestiZdravlje porodiceKako prepoznati i lečiti male boginje kod dece

SIMPTOMI MALIH BOGINJA

• temperatura

• pojava crvenila

očnih kapaka

• curenje iz nosa

• promene na koži - ospa

• malaksalost

Epidemiolog

VAKCINACIJA NAJBOLJA ZAŠTITA

Prof. dr Zoran Radovanović kaže da je za Srbiju dovoljna zaštita poštovanje postojećih propisa, koji se odnose na obaveznu vakcinaciju.

- Oni su jasni i ukoliko se sprovode, činiće nas epidemiološki bezbednim. To ne znači da neće da se unesu male boginje ili neka druga zarazna bolest u Srbiju, ali neće biti dramatičnih posledica - naveo je on.

SZO

NAJVEĆA EPIDEMIJA U 21. VEKU

U prethodnoj godini, prema dosad objavljenim podacima, u evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje. Ukupno su bila 72 smrtna ishoda, što je najveći broj u poslednjoj deceniji, odnosno 15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017. godinu. Male boginje najteže su pogodile Ukrajinu u prvom polugodištu 2018. godine, dok je Srbija prijavila najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa tim zaraznim oboljem.