Piskavica je poznata od davnina kao lek za mnoge bolesti. U vreme vladavine kineskog cara Šinonga oko 3700. p. n. e. koristili su je kao sredstvo za rastvaranje tvrdokorne sluzi.

Vremenom se širila preko Indije do Egipta, gde se koristila za lečenje opekotina. Za njen dolazak u Evropu zaslužni su bili u Grčkoj Hipokrat i Katon stariji i benediktinski monasi. Karlo Veliki je naredbom o uvozu proširio piskavicu po nekadašnjoj franačkoj državi. Preporučivao ju je i Kneip za lečenje oteklina i čireva.

Raste na Sredozemlju, a ima je i u Srednjoj Aziji. Uzgaja se u hladnijim delovima Evrope, a samoniklo raste po proplancima, livadama, uz polja, nasipe i sl. Jednogodišnja je zeljastabiljka koja naraste do 50 cm visine. Ima valjkastu stabljiku, razgranjenu u gornjem delu, na kojoj se nalaze trodelni listovi po obliku slični detelini. U pazuhu listova razvijaju se pojedinačno ili po dva zajedno, cvetovi žute ili ružičastobele boje.

Nastavak teksta pročitajte na portalu Stil.kurir.rs.