Domaći stručnjaci o vakcinaciji: Zbog čega je važno da vakcinišemo decu

"U 21. veku svako dete ima pravo da živi bez bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama, ali ta oboljenja i dalje predstavljaju značajnu pretnju u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Zbog toga je jačanje imunizacije u svim zemljama i dalje jedno od ključnih pitanja", ističe dr Žofija Pustai, predstavnica SZO i šefica kancelarije u Srbiji.

1. Vakcinacijom spasavamo svoj, ali i živote mnogih drugih ljudi 

Zahvaljujući vakcinaciji, koja predstavlja dokazano sredstvo za kontrolisanje i eliminisanje zaraznih bolesti koje ugrožavaju život, svake godine u svetu bude sprečeno između dva i tri miliona smrtnih slučajeva. Ukoliko virus dođe u kontakt sa vakcinisanim osobama, on se neće reprodukovati i njegova će sposobnost da izazove oboljenje slabiti. 

"'Otporni domaćin' ne samo da ostaje zdrav, već predstavlja i barijeru za dalje širenje zaraznih bolesti na osetljivu populaciju. Ovo jasno pokazuje da vakcina ima veliki potencijal da zaštiti ne samo vakcinisane, već i nevakcinisane pojedince. To je poznato kao kolektivni imunitet, koji štiti čitavu populaciju, uključujući i one koji nisu vakcinisani od mogućeg obolevanja", objašnjava profesor dr Darija Кisić Tepavčević, epidemiolog i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

2. Vakcina je najbezbednija i najuspešnija preventivna mera

Danas su dostupne efikasne i sigurne vakcine, a razvijaju se ili se već nalaze na tržištu mnoga nova cepiva od kojih se mnogo očekuje. Imunizacija se smatra jednom od najuspešnijih i najisplativijih preventivnih mera, jer osoba koja je vakcinisana postaje imuna ili otporna na infekciju. 

ZBOG ČEGA SE RODITELJI PLAŠE VAKCINA?

Strah od vakcina nije ništa novo i smatra se da je star koliko i sama vakcinacija, ističe dr Kisić Tepavčević. Naime, od samog početka postavljala su se pitanja svrhe imunizacije i njene bezbednosti, ne tako retko praćene i kroz različite teorije zavere. Ipak, veliki uspesi tokom decenija primene različitih vakcina i milioni spašenih života demantovali su ove sumnje. 

"Međutim, i pored ovako velikog uspeha imunizacije i ogromnog tehnološkog napretka, 21. vek se susreo sa novim potresima poverenja u vakcinaciju. Poslednjih godina se sve više ističe značaj nedovoljnog znanja roditelja o vakcinama i imunizaciji, kao i nedostatak poverenja u imunizaciju, što značajno utiče na nivo obuhvata imunizacijom i kolektivni imunitet populacije prema određenim zaraznim bolestima. Istraživanja su pokazala da se ovaj javno-zdravstveni problem sve više registruje, kako u zemljama u razvoju, tako i u industrijski razvijenim zemljama", dodaje dr Кisić.

KOJE SU POSLEDICE NEVAKCINACIJE?

Možda je odbijanje vakcinacije najvidljivije u ovom trenutku na primeru malih boginja jer je upravo nepoverenje u vakcine rezultiralo većim obolevanjem od ove bolesti, za koju se smatralo da je davno iskorenjena. Tako je 82.596 osoba u 2018. godini obolelo od morbila u Evropskom regionu SZO, što je najveći broj slučajeva u periodu dužem od jedne decenije. 

Dr Žofija Pustai podseća da je virus morbila izuzetno zarazan i da se lako širi pa su se tako morbile proširile u većem delu Evropskog regiona, uzrokujući rekordan broj ljudi pogođenih bolešću u 2018. godini u odnosu na prethodne godine, a ujedno su bile uzrok smrti 72 osobe.

Kakva je situacija u Srbiji?

Do 2012. godine obuhvat MMR vakcinom (protiv malih boginja, zauški i rubeola) u Srbiji je bio veći od 95 odsto, a potom se kontinuirano smanjivao u narednim godinama do 81 odsto (na rođenju), odnosno 91,1 odsto (u sedmoj godini deteta) u 2016. godini. Tokom 2017. obuhvat MMR imunizacijom nastavio da pada da bi krajem septembra iste godine u većini okruga bio nešto iznad 70 odsto. U najvećim gradovima obuhvat je bio najniži: u Beogradu je iznosio svega 65,2 odsto, a u Nišu 69 odsto. 

"Jasno je da su u tom momentu nastali idealni uslovi kao što je nizak stepen kolektivnog imuniteta, koji su omugućili lagano širenje virusa morbila i nastanak epidemije. Početkom oktobra 2017. godine registrovan je prvi slučaj malih boginja i prijavljena je epidemija. Zaključno sa februarom 2019. godine registrovano je ukupno 5.785 slučajeva morbila i 15 smrtnih ishoda koji se dovode u vezu sa ovom infekcijom”, ističe dr Кisić Tepavčević.

KAKO SPREČITI NAREDNE EPIDEMIJE?

Žofija Pustai podseća da je nakon nedavne epidemije u Evropi, više dece u regionu je dobilo dve doze MMR vakcine na vreme, a pokrivenost prvom dozom vakcine takođe se blago povećala na 95 odsto. Međutim, ona nije optimista. Slika za 2018. jasno pokazuje da trenutni tempo napretka u povećanju stope imunizacije neće biti dovoljan da zaustavi širenje virusa. 

“Iako podaci ukazuju na izuzetno visoku pokrivenost imunizacijom, sa druge strane imamo i rekordan broj onih koji su oboleli ili umrli. To znači da još postoje takozvani džepovi sa niskim obuhvatom vakcinacije koji nude otvorena vrata za virus. Sadašnja situacija u Evropskom regionu je zabrinjavajuća, jer potencijal za nove bolesti i smrtne ishode raste sa povećanjem broja slučajeva obolelih”, zaključila je naša sagovornica.

Da bi se sprečile epidemije i eliminisale morbile, sve zemlje moraju da održavaju visoku pokrivenost vakcinacijom sa dve doze MMR vakcine, kao i da identifikuju sve „džepove” u svojim populacijama, kako bi adekvatno odgovorili na njih. SZO nastavlja da radi sa zemljama u regionu na poboljšanju imunizacije i sistema za nadzor kroz izgradnju kapaciteta i pružanje smernica za osiguranje da sve grupe stanovništva imaju ravnopravan pristup uslugama vakcinacije, identifikovanje propuštenih slučajeva za imunizaciju u prošlosti i kako doći do njih sa vakcinama koje su im potrebne, osiguranje da se zdravstveni radnici vakcinišu kako bi se sprečilo prenošenje u zdravstvenim ustanovama, kao i da oni dalje preporučuju vakcinaciju svojim pacijentima, jačanje poverenja u vakcine i zdravstvene vlasti, siguran pristup pravovremenom i pristupačnom snabdevanju vakcinama, brže otkrivanje i reagovanje na epidemije i odgovor na zabrinutost ljudi na bilo koji zdravstveni događaj koji bi potencijalno mogao biti povezan sa sigurnošću vakcine.