Novi zakon protiv diskriminacije: Rođendanske pozivnice će morati da dobije celo odeljenje

Ako se roditelji odluče da njihovi najmlađi dele pozvinice za rođendan u školi ili u vrtiću, moraće dobro da pripaze na broj planiranih zvanica, odnosno moraće da pozovu celo odeljenje, tj. grupu.

Šta je šala, a šta diskriminacija?

U Pravilniku su navedeni i primeri pojedinačnih tipičnih situacija u kojima đak diskriminiše druge, u cilju konkretnog razumevanja koje situacije zapravo jesu diskriminatorne, a sve ih vezuje to da je diskriminisanoj osobi "povređeno lično svojstvo", kako je objašnjeno. Jedan od primera su rođendanske pozivnice.

"Škola ne sme da dozvoli da deca, kada pozivaju na rođendanske proslave, ne pozovu svu decu iz odeljenja. Roditelji imaju pravo da slave rođendane kako žele, ali nemaju pravo da ne donesu pozivnice za svu decu, ako pozivaju u školi", objasnila je Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Podsmevanje drugim učesnicima u obrazovanju (dakle, ruganje drugim đacima, njihovim roditeljima i zaposlenima u školi) na osnovu nacionalnosti, omalovažavanje i oslovljavanje pogrdnim imenima pripadnika određenih grupa, takođe se smatra diskriminacijom. Tu spadaju i ignorisanje i izbegavanje, ali i pričanje uvredljivih viceva i neumesnih šala, pevanje uvredljivih i ponižavajućih pesama o pripadnicima neke grupe, slanje uvredljivih i ponižavajućih poruka putem SMS-a, MMS-a ili društvenih mreža. Diskriminatornim ponašanjem smatra se izdvajanje dece po veri, naciji, ličnom svojstvu...

I nastavnici i roditelji greše

Nekada potpuno nehajno i nastavnici i vaspitači mogu učiniti korake koji su zapravo diskriminatorski. Po tome čak i previše hvale pripisane pripadniku većinskog stanovništa, ili nasuprot tome, umanjivati nečiju vrednost samo zato što je pripadnik manjinske grupe, takođe je uvršteno u diskriminatorno ponašanje. Treba biti i pažljiv i sa pitanjem "Kako bi se ti osećao da je on tebi uradio tako nešto?".

"Moguće je da tom učeniku, na primer, tako nešto ne bi smetalo. Svi su različiti. Primeri mogu da budu i banalni, poput toga da jedan đak drugom stalno uzima gumicu. Ali ako mu to smeta, prosto mu nemoj uzimati gumicu. Ne smemo da se pravimo da nešto nismo čuli i da je neko ponašanje simpatično, ako nekog vređa. Moramo da vodimo računa da svojim činjenjem nekog ne povredimo", objasnila je Nedeljkovićeva. Takođe, ustanove moraju da obezbede jednake uslove za sve. Tako slabovido dete ne može biti uskraćeno za ekskurziju jer nema ličnog pratioca, ili ako ima alergiju na hranu - mora mu se garantovati hrana bez alergena.

"Ako bilo koja ustanova organizuje neku akivnost, ona je dužna i da obezbedi potrebne uslove", naglašava Gordana Cvetković, rukovodilac grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete.

Kao jednu od čestih diskriminacija iz Ministarstva navode onu koja se tiče talentovane dece. Ako nastavnik ne prepozna da je u pitanju učenik kome je potrebno prići na poseban način, ono može da stagnira.

Neretko smo bili svedoci primera kada roditelji ne dozvole deci da idu u školu zbog jednog "problemtičnog" učenika. Po novom pravilniku i to je diskriminacija, jer bi trebalo da se založe da se tom detetu pomogne i tako daju primer i svojoj deci.

Cilj - prevencija

Pravilnik pre svega ima cilj da svi učesnici mogu da prepoznaju diskriminatorsko ponašanje, pa tako i da deluje preventivno. To podrazumeva da je informativan i edukativan, ali ne predviđa sankcije. Za svaki procenjeni nivo diskriminacije direktor ustanove je dužan da podnese prijavu nadležnim organima, te obaveštava Ministarstvo ili nadležnu školsku upravu, i to u roku od 24 sata od događaja.

Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu, policija ili centar za socijalni rad procene da time može da bude ugrožen najbolji interes deteta i učenika.

Pravilnike treba i sprovoditi

Aleksandar Markov, predstavnik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je diskriminacija ozbiljna tema.

"U našim školama diskriminacija je ozbiljno prisutna. Od socijalnog statusa učenika, do njihovog seksualnog opredeljenja. Nažalost, ono što primećujem u radu sa mladima jeste da su oni u poslednje vreme sve konzervativniji i sve teže prihvataju različitost. Sa diskriminacijom se treba boriti potenciranjem pravih primera i problema. Lako ćemo za pozivnice, koje su navedene kao primer", rekao je Markov.

On dodaje da smo pravilnike imali i ranije, ali da je suština u njihovom poštovanju, "ako ga sprovodimo kako treba - smisao postoji, ako ne - džaba nam i novi".