Na koji način aditivi utiču na zdravlje i ponašanje dece

Aditivi u hrani mogu biti "okidači" za pojavu poremećaja pažnje i koncentracije, anksioznosti, razdražljivost, umora, mesečarenja, noćnog mokrenja u krevet, napada besa, koprivnjače, ekcema, osipa, glavobolje, migrene, sinuzitisa, nervoze creva, astme, infekcije uva, hroničnih resiratornih problema, čestih prehlada i gripa, bolova i umora.

Studije su pokazale da su aditivi koji najverovatnije utiču na ponašanje dece tartrazin (102), propionat (282), veštačke boje (102, 110, 122, 124) i benzoat (211).

Interesantno je da, iako pojedine zdravstvene organizacije savetuju da promena ishrane mora da bude sastavni deo terapije kod dece koja imaju probleme u ponašanju, o tome se idalje veoma malo daje značaja.

Kako znati da li su problemi uzrokovani hranom?

Osim ako se simptomi ne pojave neposredno nakon uzimanja namirnice sa aditivima, roditelji ne mogu da znaju da li dečji organizam reaguje na aditive ili je u pitanju nešto drugo. Naravno, ukoliko vaše dete svakodnevno konzumira hranu koja je obojena i u sebi sadrži pojačivače ukusa, gotovo je izvesno da probleme u ponašanju uzrokuju upravo aditivi iz te hrane. 

Najbolji način da otkrijete da li zdravstvene tegobe ili probleme u ponašanju uzrokuju određene namirnice je da ih u potpunosti izbacite iz dečije ishrane bar dve do šest nedelja. Za to vreme deca bi trebalo da konzumiraju svežu ili minimalno prerađenu hranu.

Šta da izbegavate?

Većina aditiva koji se nalaze u hrani ne utiču na zdravlje, tako da je izbacivanje svih namirnica koje sadrže aditivime, iz dečije ishrane, nepotrebno. Ključ je u dobro izbalansiranoj ishrani. 

Pojačivači ukusa su takođe problematični i zadaju brigu roditeljima. Većina tih glutamata nalaze se i u namirnicama koje kupujemo kao prirodne, a kao što su paradajz, pečurke, brokoli i spanać, i u tim namirnicama oni su bezopasni. Međutim, ako se ti ekstrakti nalaze u grickalicama ili slanim krekerima, u kombinaciji sa još nekim aditivima, onda mogu da izazovu neželjene reakcije organizma. Ekstrakt koji bi u svakom slučaju trebali da izbegavate je mono-sodiju glutamat (MSG 621). 

Aditivi nisu uvek krivci za probleme

Važno je znati da deca mogu da budu osetljiva i na određena prirodna jedinjenja u namirnicama. Najčešće se radi o netoleranciji na salicilate i amine. 

Ali kako biste bili sigurni da je hrana ta koja izaziva probleme kod vašeg deteta, morate prethodno nekoliko nedelja kontrolisati koje namirnice dete unosi u organizam, i pratiti reakciju, a sve u dogovoru sa odabranim lekarom. 

Da li etikete mogu biti od pomoći?

Proizvođači hrane su u obavezi da na etiketi navedu koje sve aditive sadrži njihov proizvod. Takođe treba znati da proizvodi koji na sebi nose oznaku "dijet" ili "bez šećera" nisu uvek bezbedni, a da veštački zaslađivači često mogu biti opasniji od prirodnih. 

Dobro je znati i da organska hrana može takođe da utiče na nepovoljno na organizam, odnosno da većina sušenih plodova sadrži sulfite koji mogu da izazovu alergije i simptome alergije kod neke dece.

Za decu uvek birajte proizvode bez aditiva!

Brend Argeta pokrenuo revoluciju u prehrambenoj industriji time što je u svoju ponudu uključio proizvode kod kojih je važno ne samo šta sadrže već i šta ne sadrže. Tako se od marta službeno ponosi statusom "free from" što znači da proizvodi Argeta ne sadrže gluten, pojačivače arome, konzervanse i boje. Umesto aditivima, u kompaniji Argeta sterilnost i trajnost obezbeđuju se zdravstveno ispravnom termičkom obradom koja predstavlja jedan od koraka savremene i visokotehnološke proizvodnje. Argeta je tako ponudila potvrđene proizvode bez aditiva i bez glutena u kojima možemo slobodno da uživamo.