Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Logoped Bojana Vulić: Sve više dece do polaska u školu ne zna da izgovori 'kritične' glasove

Na sistematskim pregledima za prijem u prvi razred otkriveno je da sve više dece ima problem sa pravilnim izgovorom glasova, a zbog čega je to tako pričaju logoped Bojana Vulić i pedijatar Jagoda Anđelković Ljujić.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Pored krive kičme na sistemastkim pregledima je kod većine budućih prvaka uočen i problem sa govorom. Za njega su, smatraju logopedi i pedagozi odgovorni crtani filmovi, kompjuterske igrice, manjak komunikacije sa roditeljima, pa čak i pasirana hrana!

Logoped Bojana Vulić smatra da ne postoji samo jedan krivac za neverovatan broj dece koji ne zna da izgovori "kritične" glasove i da je to najčešće zato što pogrešno nauče izgovor glasova koji niko ne primećuje do polaska u školu.

Povezane vesti

"Odgovornost roditelja je da se bave govorom svoje dece, bez očekivanja da će se to samo rešti detetovim sazrevanjem. Boravak u vrtiću nije garancija za prevazilaženje govornih problema. Seckalice, multipraktici, kašičice, mrežice za gnječenje voća i druge naprave olakšavaju spremanje hrane mališanima, ali to je velika pomoć mamama samo prividno. Deca jako rano, čak iako nemaju zube imaju sposobnosti žvakanja i gutanja čvrste hrane, čime razvijaju svoje vilične mišiće, jezik, obraze, usne. Tvrdim da gnječenje banane bebama nije neophodno (osim iz medicinskih razloga). U redu je otknuti komad i dati bebi u ruku, a onda je dalje na njoj da vežba pokrete, šaku i govorne organe i razvija koordinaciju oko- usta. Deca danas mnogo manje žvaću nego ranije, pa ih često viđamo sa veoma niskim mišićnim tonusom obraza i jezika - objašnjava Vulićeva.

 Foto: Shutterstock

Pored grešaka u hranjenju, koje je ona navela, sledeći krivci su tableti, smartfoni, dečiji tv kanali, igrice i video klipovi.

"Koliko god ovi mediji imali "edukativnog" sadržaja toliko im forma nije stimulativna za razvoj govora. Elektronski sadržaji namenjeni mališanima su sjajna pomoć i zabava, ali ne više od pola sata dnevno, i nikako ne treba pustiti dete da samo gleda crtane ili igra igrice bez nadzora odrasle osobe koja će tumačiti i insisitirati na verbalizaciji tokom ove aktivnosti. Nažalost, skoro uobičajeno je da deca provode po par sati ispred monitora, a da je razgovor sa roditeljima sveden na minimum. U živoj ljudskoj komunikaciji svako od nas dok govori sluša sebe kako priča, sluša i gleda svog sagovornika. Što više sagovornika to više dobrih govornih modela i prilika da se govor uči na najprirodniji mogući način. Osim što se tako uči pravilan izgovor glasova, spontano se i usvajaju gramatička pravila jezika, i spontano se bogati rečnik", naglašava Vulićeva.

Povezane vesti

Sa mišljenjem logopeda slaže se i pedagog Jagoda Anđelković Ljujić koja je posebno istakla negativan uticaj agresivnih crtanih filmova i neprimerenih igrica na razvoj govora deteta.

"Odrasli kao odgovorni za dečji razvoj ne razmišljaju kakvi se sadržaji plasiraju deci. Deca izložena uticajima crtaća često znaju da se identifikuju sa junacima, tako što imitiraju njihovo ponašanje i usvajaju nepravilan i neprimereni govor. Da bi progovorilo, dete mora da bude motivisano i emocionalno zadovoljno, uključujući pozitivnu povratnu vezu roditelj-dete-roditelj. Ukoliko ono ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće razvijati, ili će razvijati nepravilno", objašnjava Anđelković Ljujić.

Najnovije

Vesti

Porodica