Između 400 i 500 mališana svake godine bude oduzeto roditeljima zbog nasilja ili nebrige. Više od 1.000 njih godišnje oduzima se privremeno, do konačne odluke suda. Na ovakve odluke, međutim, žali se tek mali broj majki i očeva.

Po ovome se Srbija razlikuje od ostalih evropskih zemalja, posebno Norveške, koju su u poslednje vreme potresali talasi nezadovoljstva i protesti zbog prekomernog i neselektivnog oduzimanja dece, posebno doseljenicima.

Pogledajte i Beograd: Tata kome su oduzeli decu počinje štrajk glađu

"Slučajevi u kojima se roditelji bore da dobiju nazad svoje dete u Srbiji nisu toliko česti jer se kod nas deca izmeštaju iz porodice samo u krajnjoj nuždi, ukoliko roditelji kontinuirano rade na njihovu štetu, zanemaruju ih, zlostavljaju, krše njihova prava, ugrožavaju im zdravlje i bezbednost", kaže Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. "Ti roditelji praktično sami sebe na neki način diskvalifikuju i ne pokazuju interesovanje da vrate decu. Na odluke centara o privremenom izmeštanju Ministarstvo, kao drugostepeni organ, dobije tek 10-20 žalbi godišnje."

Izmešteni zbog nasilja

Poslednji dostupni podaci pokazuju da je broj postupaka za lišenje roditeljskog prava koje su pokrenuli centri za socijalni rad u 2014. smanjen za četvrtinu u odnosu na godinu pre toga (552 postupka u 2013, a 400 u 2014), kaže Mirjana Ognjanović iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Kao jedan od razloga ona navodi smanjen smeštaj u domovima. Ali zato je povećan broj privremenih izmeštanja sa 1.202 na 1.290. U porastu je i broj dece žrtava porodičnog nasilja, pa je tako za pet godina, od 2010. do 2014, on učetvorostručen (sa 1.207 na 4.938). Od ukupnog broja dece izmeštene iz porodice, više od petine izmešteno je upravo zbog nasilja.

Procedura nalaže da ukoliko su detetu akutno ugroženi život, bezbednost i zdravlje, centar donosi privremeni zaključak o obezbeđivanju smeštaja, i ono bude premešteno u instituciju ili hraniteljsku porodicu. U međuvremenu, stručnjaci rade sa detetovom porodicom, prate da li su otklonjeni svi uzroci zbog kojih je dete izmešteno. Ukoliko jesu - dete se vraća kući. Ako nisu, tužilaštvo ili centar pred sudom pokreće postupak za oduzimanje roditeljskog prava.

"Siromaštvo nikad nije razlog za izmeštanje dece iz porodice", dodaje Vulević. "Da jeste, oko 400.000 dece bi bilo oduzeto, jer toliko njih prima dečji dodatak. Siromaštvo je samo prateća pojava, najčešće katalizator koji bolje pokazuje da se neadekvatno vrši roditeljsko staranje."

Kako kaže sagovornik "Novosti", centri su bili prinuđeni da izmeštaju decu čak i iz bogatih porodica.

Prema rečima Ljiljane Popović, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, oduzimanje deteta je jedna od najtežih odluka centara. Osim kod direktnog ugrožavanja života i zdravlja deteta, ona se primenjuje i ukoliko su roditelji teško bolesni pa ne mogu da brinu o mališanima, ili ako su uhapšeni. Od privremenog izmeštanja do eventualnog trajnog oduzimanja, centar tokom godinu dana pokušava da pomogne porodici.

Ako je, na primer, problem bio alkohol i sporan roditelj ode na lečenje, stručni tim sastavljen od psihologa, pedagoga i socijalnog radnika može zaključiti da su se stekli uslovi za povratak deteta.

"Do sada smo imali pilot-projekat porodičnog saradnika, koji će od marta ući u državni sistem kao redovna usluga. To je služba koja ide na teren, uči roditelje roditeljskim veštinama, savetuje ih", kaže Popović.

Ona navodi slučaj porodice s troje dece iz koje je bila izmeštena najstarija devojčica zbog nasilja oca. Porodica nije imala ni redovna primanja, ni stan, pa čak ni dokumenta. Porodični saradnik im je pomogao da izvade dokumenta, da ostvare pravo na socijalnu pomoć i dečji dodatak, dobili su obroke u narodnoj kuhinji, pa čak su im obezbedili i smeštaj. Radili su i na narušenim porodičnim odnosima, i devojčica je na kraju mogla da se vrati kući.

Među retkim porodicama koje su pokrenule spor protiv države su i roditelji jedne devojčice koji su se vodili kao nestali, zbog čega je devojčica dobila staratelje. Ispostavilo se da su bili u zatvoru, i odmah po izlasku pokrenuli su preko centra postupak da im dete bude vraćeno. Međutim, bili su nervozni zbog dužine trajanja procedure, pa su se za pomoć obratili i sudu. Ovo dete bi svakako bilo vraćeno kući.

Osim porodičnog saradnika, Vulević najavljuje još jedan novi institut - povremeno hraniteljstvo:

"Reč je o porodicama koje imaju decu s teškim smetnjama u razvoju ili invaliditetom, i koje se s vremena na vreme zamore, pa im je potreban predah da bi sakupile snagu da vrše svoje teške roditeljske obaveze. U tom slučaju dete će na pet-šest dana mesečno prihvatati povremeni hranitelji iz okruženja porodice, koji će tako pomoći roditeljima."

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.