Strani usvojitelji u Srbiji: 87 mališana pronašlo dom u Americi i Švedskoj

Novi dom u inostranstvu u poslednjih desetak godina pronašlo je 116 mališana iz Srbije. Najviše devojčica i dečaka sada ima nove porodice u Americi, njih 47, i u Švedskoj 40.

Pročitajte i... Kako usvojiti dete u Srbiji?

Po našem zakonu, prvenstvo prilikom usvajanja imaju ljudi iz Srbije. Na put u neku od evropskih zemalja, Kanadu ili Ameriku, mogu da krenu devojčice i dečaci za koje se u razumnom roku, a to je oko godinu dana, ne nađe usvojitelj u Srbiji. Najčešće duže čekaju deca sa razvojnim problemima i Romi.

"Naši roditelji u zanemarljivo malom broju prihvataju bolesnu i romsku decu", naglašava Vulević.

Poslednjih godina pojavljuje se blagi trend tolerancije na ove razlike, ali je to još neznatno.

Najzainteresovaniji za naše devojčice i dečake već godinama unazad su Šveđani, a mnoge organizacije iz ove skandinavske zemlje sarađuju na ovom polju i sa Kinom, Korejom, Etiopijom, Rumunijom. Švedska je Srbiju ocenila pouzdanom zemljom, odakle dolaze deca sa raščišćenim porodičnim statusom i pouzdanom procedurom.

"To nazivamo opštom podobnošću deteta za usvajanje", kaže Vulević.

Znači, dete je bez roditeljskog staranja, nepoznatih roditelja, koji su ili lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. To utvrđuju centri za socijalni rad i sudovi.

Pročitajte i... Usvajanje - iskustva roditelja

Iako smo tek u decembru 2013. godine ratifikovali Hašku konvenciju o međunarodnom usvojenju, mi smo po njenim merilima postupali oduvek. Srpsko zakonodavstvo je, smatra naš sagovornik, pouzdano u ovoj oblasti i zato se stranci odlučuju za nas. U postupku se usvojitelju predoče sve karakteristike deteta, poreklo, zdravstveno stanje, razvojni potencijali, ništa ne sme da se krije.

"Samo tako on može da donese odluku da li želi baš to dete", kaže naš sagovornik.

Ako mu to ne kažete, dovodite ga u zabludu. I mi volimo da sarađujemo sa Šveđanima, zato što švedske agencije koje rade na pripremi usvojitelja, jako dobro to rade i imaju razvijene usluge podrške usvojitelju u kriznim periodima. Oni u Srbiji provedu sa detetom od 20 do 25 dana, dete ih prihvati, ali podrška kada se vrate u Švedsku je vrlo značajna, a oni to jako dobro rade.

Iako mnogi misle da naše devojčice i dečake prihvataju naši ljudi koji žive u inostranstvu, to uglavnom nije tako. Ima onih koji imaju veze, ali i onih koji nemaju. Na primer, u Kanadi imamo čoveka koji je naš poreklom, ali mu je žena Kanađanka. Ako ima više zainteresovanih usvojitelja za jedno dete, ukoliko je mešovit par, ili su u pitanju naši ljudi koji imaju strano državljanstvo, oni imaju prednost zbog kulturološkog nivoa, lakše adaptacije, jezika...

Kada dete ode u inostranstvo prati se posle adaptacije i usvojenja, koje traje oko mesec dana. To se radi direktnim kontaktom, zatim blogovima, a agencije koje su posredovale na šest meseci u Srbiju šalju izveštaje o stanju deteta, nadležni ih posećuju.

"Profesionalna sreća je kada vidite rezultat sopstvenog rada", priča naš sagovornik.

Pročitajte i... U Srbiji prošle godine usvojeno najviše mališana do sada

Primera radi, kada se usvoji dete sa teškim fizičkim deformitetima koje vidite posle godinu dana, a njegov oporavak je neverovatan. Ili mališan bez ekstremiteta koji pliva u bazenu, devojčica iz Zvečanske koja leži i ne pomera se ni levo ni desno, a onda nakon šest meseci pokreće i ruke i noge. Fizički napredak i pogled deteta sve vam govore.

Vulević podseća da usvojiteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, samo što su se deca pre 20 godina prihvatala potpuno i nepotpuno. Sada se koristi samo prvi model, gde usvojitelji postaju roditelji sa svim pravima i obavezama. Socijalni sistem kod nas postoji od 1953. godine, pouzdanost i stručna procedura su na veoma visokom nivou.