Stara je istina da je put do pakla popločan najboljim namerama, rekli su pravnici krivičari juče na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, u raspravi o novim idejama iz domena porodičnog prava.

Pogledajte i 10 roditeljskih zabluda o fizičkom kažnjavanju dece

“Već sada Porodični zakon ne uvažava staro pravilo da sve što je propisano kao krivično delo i inače je po definiciji zabranjeno. Tako, na primer u Porodičnom zakonu propisano je da je zabranjeno nasilje u porodici , što je apsolutno besmisleno kada znamo da je u Krivičnom zakoniku predviđeno krivično delo nasilja u porodici. Po istoj logici su pisci Porodičnog zakona mogli da zabrane i ubistvo ili silovanje člana porodice”, rekao je predsednik Udruženja pravnika Srbije, prof. dr Milan Škulić.

Pogledajte i Nova studija: Roditelji greše, ne bi trebalo kažnjavati decu kada slažu

Krivičari pitaju šta bi se sada postiglo apsolutnom zabranom svakog telesnog kažnjavanja deteta, jer i po sada važećem Krivičnom zakoniku, ako bi roditelj svom detetu naneo telesnu povrednu bilo kakvog stepena, pa i onu najbezazleniju, on bi time već učinio krivično delo, a ukoliko bi se njegov vaspitni stil dominantno sastojao u brutalnom postupanju, rutinskom fizičkom kažnjavanju, teškom ponižavanju, psihičkom terorisanju on bi tada mogao da odgovara za krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe, ili za nasilje u porodici.

“Očigledno je ideja da se zabrani baš svaki telesni zahvat roditelja u odnosu na dete, pa i nekakav najbezazleniji, koji nije praćen bilo kakvim relevantnim fizičkim posledicama. Tako nešto je potencijalno opasno kod nas gde realno mnogi roditelji, verovatno većina, povremeno praktikuje vaspitni stil koji podrazumeva i kažnjavanje u nekim drastičnijim slučajevima koje je telesno, ali ne u takvom stepenu da bi se time učinilo krivično delo. To u stvari znači da bi većina roditelja od momenta usvajanja takvog zakona, pre ili kasnije, bila u sukobu sa njim i potencijalno bi bili izloženi, ne krivičnom progonu, već nekim porodično-pravnim sankcijama, koje bi mogle biti veoma neugodne. Neki njihov najbliži oblik bio bi nadzor centra za socijalni rad, a u nekim drastičnijim slučajevima bi moglo doći u obzir i oduzimanje deteta od roditelja”, objasnio je dr Škulić na seminaru pravnika na Kopaoniku.

Profesor ocenjuje da je pomalo licemerno zabranjivati baš svako telesno kažnjavanje dece, pa i ono koje nije praćeno nikakvim relevantnim telesnim manifestacijama, a da istovremeno onima koji se za to zalažu ne pada na pamet da se upuste u problem svojevrsnog telesnog „sakaćenja” dece, koje se kod nas nekada praktikuje u religijske svrhe.

“Da ne bude shvaćeno pogrešno, nemam ništa protiv takve prakse, koja se zasniva na religijskim učenjima i da naravno treba omogućiti i takvu praksu, iako je ona de fakto „povređivanje” deteta, ali ako to omogućavamo, ne vidim razloga da istovremeno zabranjujemo baš svako, pa i najbezazlenije telesno kažnjavanje dece”, rekao je dr Škulić.

Izvor: Politika

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.