Veliki kašalj ponovo u Srbiji

Pedijatar s Univerzitetske dečje klinike u Beogradu profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju, kaže da se veliki kašalj (pertusis), kao velika pretnja zdravlju vraća u celom svetu, pa i u Srbiji.

VIŠE: Kako suzbiti kašalj kod beba i dece?

"Svako ko kašlje duže od dve nedelje sa zacenjivanjem i ima nagon za povraćanjem, prema definiciji američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti u Atlanti, vodi se kao da ima veliki kašalj. Nema drugih specifičnih simptoma. Bolest traje 100 dana: prvih sedam dana samo curi nos, tri nedelje sledi kašalj sa zacenjivanjem, a ukupno oboleli kašlju 100 dana. Bolest se leči antibioticima, ali lečenje ne skraćuje trajanje bolesti i ne utiče na kliničke simptome, tako da se pacijenti leče antibioticima da ne bi bolest preneli na druge osobe u svojoj okolini", objašnjava dr Nestorović.

On dodaje da u klinici u Tiršovoj, lekari leče teške slučajeve obolelih od velikog kašlja, a među njima je najveći broj beba, sa teškim oblicima bolesti sa grčevima i konvulzijama.

"Donedavno se verovalo da je ova bolest iskorenjena, ali pre 10 godina počeli su da stižu prvi izveštaji da se bolest sve više pojavljuju i da imamo i epidemije. Amerika ima upravo ove godine najveću epidemiju velikog kašlja, a prema podacima iz zdravstva Engleske podaci kažu da im prosečno od šest do desetoro mališana svakog leta umre od velikog kašlja. Teško se dokazuje, a ljudi su zaboravili na ovu bolest. Možemo slobodno reći da se veliki kašalj vratio", navodi naš sagovornik.

Na pitanje šta je doprinelo da se veliki kašalj, bolest koju smo bili spremni da pošaljemo u istoriju medicine, vraća, dr Nestorović kaže da se veruje da je uzrok slabija zaštita modernijih vakcina u odnosu na one starije.

VIŠE: Zašto deca kašlju?

"Bolest nikada nije bila iskorenjena, ali se beležio mnogo manji broj teških slučajeva, jer je bila bolja vakcina. Petovalentna vakcina ima kraće delovanje. To ne kažem ja, nego američke studije koje samo interpretiram. Pre šest meseci objavljen je uvodnik u poznatom medicinskom časopisu „New England Journal of Medicine”,u kojem se tvrdilo da novije petovalentne vakcine slabije deluju i daju imunitet od samo četiri godine posle poslednje, treće doze. Dakle i kada je beba dobila prvu vakcinu, do trećeg ili četvrtog meseca, ona je u riziku. Tek pošto dobije i treću dozu može da se kaže da je beba zaštićena. Umre nam jedna beba godišnje od velikog kašlja. To je teška infekcija, a bakterija luči toksine koji izazivaju nadražaje centralnog nervnog sistema", odgovara ovaj pedijatar.

Da li naši lekari znaju da prepoznaju ovu pomalo zaboravljenu i zapostavljenu bolest?

"Za četiri godine sam držao na šest mesta velika predavanja o tome kako se veliki kašalj vratio i kako ga prepoznati i šta raditi. Priličan broj pedijatara zna dosta, a naročito je važno da pomisli i o ovom oboljenju pri postavljanju dijagnoze, ali veći problem su lekari opšte prakse koji ne prepoznaju veliki kašalj kod odraslih", kaže dr Nestorović.

On dodaje da je, prema podacima iz istraživanja epidemiološke grupe pri Evropskoj uniji, rađenom 2010. godine u 17 zemalja EU, naveden podatak da od 6 do 8 odsto odraslih i dece godišnje imaju veliki kašalj.

"To je ogromna učestalost, ali mladi ljudi imaju dobar imunitet i bolest nema težak tok. Problem su sredovečni i malo stariji. Prirodni imunitet posle preležanog kašlja traje 40 godina, posle stare vakcine 10 godina, a posle nove svega četiri godine. Pri tome nema vakcine za odrasle, osim u Americi koji su nedavno napravili vakcinu sa pet puta slabijom koncentracijom antigena", dodaje dr Nestorović, objašnjavajući da se bakterija prenosi vazduhom, kapljičnim putem, pa ne postoji način da se zaštitimo, zbog čega je zato važno, kada je reč o deci, da roditelj čim primeti kašalj sa zacenjivanjem potraži pomoć lekara, piše Politika.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.