Izvor: B92


U javnim dečjim vrtićima poput "Nicolaigardena" i "Egalie" u Stokholmu država Švedska eksperimentiše s rodnom neutralnošću. Godine 1998, Parlament je obavezao škole da se bore protiv rodnih stereotipa i tražio dodatno obrazovanje za osoblje u vrtićima kako bi što uspešnije približili deci ideju jednakosti. Deca se igraju lutkama bez naglašenih seksualnih atributa, izbačene su ružičasta i plava boja, a umesto bajki poput "Pepeljuge" koje pothranjuju rodni stereotip, slušaju priče o homoseksualnim i lezbijskim parovima, usvojenoj deci i samohranim roditeljima.

Za razliku od drugih zemalja, gde je vaspitačica u dečjem vrtiću isključivo žensko zanimanje, u Švedskoj je 30 posto vaspitača. Umesto reči "devojčica" i "dečak", tamo decu od jedne do šest godina starosti uče da koriste neutralnu "prijatelj", a umesto zamenica "han" i "hon" ("on" i "ona") od prošle godine uvedena je neutralna 'hen' (ono) pozajmljena iz finskog jezika. Iako je "hen" izazvala mnogo negativnih reakcija, a romanopisac i novinar Jan Gilou optuživao feministkinje da žele da unište jezik, reč se već odomaćila u Riksdagu (švedskom parlamentu) i vodećem listu "Aftonbladet".

Da li dečaci uopšte treba da budu dečaci, a devojčice devojčice, pitaju Šveđani, koji su na Svetskom ekonomskom forumu 2010. zajedno s još tri nordijske zemlje proglašeni prvim u svetu po pitanju rodne jednakosti i pionirima u legalizaciji homoseksualnih veza. Kada je sedamdesetih godina prošlog veka švedska vlada počela da aktivno promoviše ženska prava, feministkinje nisu ni slutile koliko će to daleko dogurati: u Riksdagu danas ima 45 odsto žena, za razliku od SAD, gde ih je 17, u Nemačkoj 33, a u Japanu 11 odsto.

Zahvaljujući razvijenoj socijalnoj pomoći, lakše im je nego drugima da usklade posao i porodicu, a rezultat se vidi u jednom od najvećih priraštaja u Evropi.

"Pre smo bili zarobljeni u muškim i ženskim ulogama, a danas se stvara neka nedefinisana siva zona u kojoj niste ni muško, ni žensko. Ili se muško pretvara u žensko", kaže Par Strom, predstavnik dela muškaraca koji se osećaju ugroženima i ne snalaze najbolje u novim vremenima. On tvrdi da u javnom diskursu nema mesta za raspravu o tim pitanjima, a antifeministi su se pretvorili u anonimne blogere, jer se plaše da će izgubiti posao, ako se u javnosti predstave imenom i prezimenom.

"Postali smo zemlja jednog mišljenja", izjavio je Storm za "Tajm".

Pa ipak, većina Šveđana drugačije poglede na ovaj proces - smatra ga neizbežnim folklorom, koji ne može da ugrozi opšti cilj i na demokratskom jelovniku jednog dana rodna jednakost će biti jednak korak kao što je to danas pravo glasa, zaključuje u Lisa Abend, autorka teksta koji je na ovu temu objavljen u "Tajmu", ali iz američke perspective, ipak, pita: "Da li je insistiranje Švedske na rodnoj neutralnosti zaista plemenit projekat ili se s političkom korektnošću ide u drugu krajnost?"