Prof. dr Ljiljana Mirković: Koje trudnice najčešće obolevaju od preeklampsije i kako prepoznati prve simptome?

Kao težak oblik hipertenzije u trudnoći, preeklampsija se danas javlja usled česte pojave rađanja u sve poznijim godinama, a karakteriše je visok krvni pritisak i belančevine u urinu nakon 20. nedelje trudnoće. Mehanizam same bolesti vezan je za posteljicu, a kao glavni simptomi su bol u gornjem delu trbuha, povraćanje, oticanje, pa sve do epileptičnih napada, smetnja sa vidom i disanjem. U rizičnu grupu spadaju žene koje hronično pate od visokog krvnog pritiska, prvu trudnoću nose u trenutku kada već imaju preko 40 godina, imaju prekomernu telesnu težinu, hronične bubrežne bolesti i dijabetes.

Klinički evidentni edemi ili naglo povećavanje telesne težine pobuđuju ozbiljnu sumnju, ipak nisu uključeni u dijagnostičke kriterijume. Edemi imaju klinički značaj kada se brzo uvećavaju ili ukoliko se pojavi izražen edem lica.

S obzirom da je preeklampsija (PE) bolest različitih organa organskih sistema, pojava određenih maternalnih simptoma treba uvek da pobudi sumnju na PE, npr. glavobolja, smetnje s vidom, povraćanje, abdominalni bol, posebno bol u gornjem desnom kvadrantu ili epigastrijumu.

Preeklampsija je pre svega bolest posteljice od koje boluju i majka i fetus. Različiti faktori uzrokuju neadekvatan proces remodeliranja spiralnih arterija, tj. lošu placentaciju, i to dovodi do oksidativnog stresa posteljice i perfuzije. Sve ovo dovodi do oštećenja endotela različitih organa i organskih sistema trudnice, ali i ploda i prezentuje se kao multisistemsko oboljenje, što PE definitivno jeste.

Kako izgleda terapija?

Veoma je bitno da se u terapiji održava balans između majke i fetusa. Cilj je održavanje arterijske hipertenzije trudnice u opsegu koji prevenira pojavu kardiovaskularnih i cerebralnih komplikacija, ali da ne dovedu ometanje razvoju fetusa. Dakle, potrebno je majku zaštiti od komplikacija izazvanih visokim krvnim pritiskom, kao i njegovim naglim povećanjem, ali ne ugroziti fetus i nastaviti trudnoću.

Potrebno je naglasiti da ovakva terapija NEĆE prevenirati pojavu PE, ne može smanjiti lošu perfuziju placente i slično, ali će PE biti pod nadzorom.

Kako PE utiče na pojavu kardiovaskularnih oboljenja?

Srbija za razliku od zemalja Zapadne i Severne Evrope nije uspela da razvije i primeni koncept pada smrtnosti od kardiovaskularnih (CV) oboljenja. Naprotiv smrtnost se povećala i Srbija se sa 800 umrlih na 100 000 stanovnika nalazi u samom vrhu najugroženijih zemalja Evrope.

Pozitivno iskustvo u prvoj trudnoći i rađanje ZDRAVOG deteta, u uslovima materijalne podrške i istinske društvene brige, najbolja su preporuka majci da se odluči za sledeću trudnoću. Zdravo dete je početni korak ka zdravlju nacije.

Fetalno poreklo adultnih bolesti ili DOhAD je koncept koji se bavi hroničnim kardiovaskularnim bolestima, tj da li one imaju koren u najranijem periodu.

Rizik dobijanja CV bolesti od preeklampsije se izjednačava sa rizikom za nastanak oboljenja koji nose gojaznost i pušenje. Zbog toga je veoma bitno nakon završene trudnoće praćene PE obaviti ginekološke konsultacije sa trudnicom i njenim partnerom o potrebi primene u daljem životu sledećih mera prevencije CV oboljenja.

- obavljanje godišnje kontrole krvnog pritiska

- vršenje godišnje kontrole lipidnog statusa

- obavljanje godišnje kontrole glikemije

- održavanje adekvatne telesne težine

- izbegavanje pušenja

- unošenje korisnih promena u način života

- upražnjavanje aerobnog vežbanja.

Pored gore navedenog neophodno je sugerisati ženi koja je imala PE da pre naredne trudnoće obavi konsultacije sa perinatologom-akušerom i/ili internistom o rizicima ponavljanja oboljenja i merama prevencije pre naredne trudnoće.

Nadzor i kontrola dece rođene iz trudnoća komplikovanih PE sindromom orijentišu se prema opštim smernicama.

Pročitajte i...