"Često sam to viđala - blistavu trudnu mamu i svi su opsednuti njome. Potpuni stranci joj otvaraju vrata. Savršene fotografije trudnica koje dobijaju stotine lajkova na Instagramu i Fejsbuku. Komentari koji veličaju koliko ona blista i svi uzvikuju da jedva čekaju da upoznaju bebu. Videla sam da se sve ove stvari dešavaju u svakoj trudnoći kojoj sam bila svedok — i u mom sopstvenom iskustvu. Ali ono što nikada nisam zaista videla je da mame priznaju istinu da je trudnoća teška — i da ulepšavanje drugog stanja zapravo može biti štetno.
Živimo u društvu u kojem postoji opsesivno divljenje trudnicama. Žena zatrudni i odjednom je sve vole iz ovog ili onog razloga, bilo da se radi o njenoj bebi ili uzbuđenju zbog dolaska novog mališana.
Bebe prirodno izazivaju veliku pažnju, pa nije ni čudo što trudnice dobijaju mnogo više nežnosti nego što su navikle. Ali u našu odbranu, pažnja koja isključivo romantizuje trudnoću ne služi uvek svrsi kojoj je namenjena.
Zato što svaka žena nema „savršenu“ trudnoću. A prava strana koju mnogi ljudi ne priznaju je da je za mnoge žene trudnoća jedna od najtežih perioda u životu.
Većina zapravo nikada ne vidi besane noći, jutarnju mučninu, anksioznost između pregleda kod lekara samo da bi se uverili da je beba dobro. Oni ne vide ženu koja žrtvuje celo svoje telo za drugo biće. Otok, žgaravicu, bolovi.
Ja lično nikada nisam shvatila ove stvari dok nisam iskusila trudnoću - i odmah me je bilo sramota zbog toga koliko sam vremena provela ulepšavajući trudnoću drugih žena oko sebe.
Jer ni jednog trenutka nisam shvatila koliko se trudnice nose s velikim problemima. Ni u jednom trenutku nisam zapravo pomislila da pogledam dalje od neobičnih fotografija porodilišta koje se postavljaju po mrežama i prepoznam sve ostalo što trudnice moraju da izdrže— kao što su svi simptomi, sve brige i sva strepnja. Sećam se da sam bila trudna i da sam se pitala da li je to ono što mi treba da bih bila viđena - a ipak se često nisam osećala zaista viđenom. Svi su videli samo veliki stomak. Svi su videli moje prelepe fotografije. Ali malo ljudi je videlo reke suza koje sam isplakala. Niko nije video bolnu usamljenost. Niko nije video kako sam žudela da me neko pita kako se zaista osećam trudna.
A osećala sam se kao da imam sva ta nerealna očekivanja da ispunim. Kao da moram lepo da nosim trudnoću kako bih ubedila ljude da mogu da budem majka. Ali trudnoća nije uvek lepa. Trudnoća je teška.
Za mene lično, to je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu. U početku sam se osećala izuzetno krivom što sam se ovako osećala. Želela sam dete. Trebalo je da budem oduševljena i prepuna radosti. I bila sam — ali sam takođe jako plašila. I ophrvala me je tuga zbog gubitka identiteta . Bila sam bolesna više nego pre. I bila sam strašno usamljena - uprkos svim tim porukama i uzbuđenju koji su se vrtele oko mene.
Niko nije morao da sedi sa mnom svaku sekundu. Mogli su da uživaju u mojim fotografijama. Mogli su da budu opsednuti da vide kako moja stomak raste. Ali nisu morali da izdrže iščekivanje sledećeg ultrazvuka samo da bih se uverila da moja beba još uvek ima otkucaje srca. Nisu morali da se suoče s tim da su sve vreme iscrpljeni. Nisu morali da očekuju da će proći prvi trimestar.. Nisu morali da se nose sa mužem koji je raspoređen u inostranstvu tokom polovine trudnoće i brine se svakog dana da li će bezbedno da se vrati kući.
Ali morala sam da se nosim sa svim tim - pored formiranja bića u svom telu i pokušaja da se uverim da moj stres ne utiče negativno na moju bebu.
Toliko majki svuda može potvrditi činjenicu da je trudnoća teška. Nemojte me pogrešno shvatiti, bila sam presrećna što nosim dete. Bila sam presrećna što osnivam porodicu sa mužem. Cenila sam svaki udarac bebe (uglavnom). Blistala sam kada sam videla svog sina kako se kreće tokom ultrazvuka. Zahvaljivala sam Bogu svaki dan sa radošću što sam postala majka.
Ali čak i usred mojih uspona, takođe sam doživela toliko padova. I to je samo moja priča. Toliko majki svuda može potvrditi činjenicu da je trudnoća teška. Zato što imate i trudnoće visokog rizika. Morate da budete prikovani za krevet. Tu su i žene koje dožive pobačaj. Imate mame koje očekuju svoju duginu bebu, ali se plaše da je nikada neće sresti. Imate toliko briga za razvoj bebe. A onda imate sve neprijatne simptome koji dolaze kada vaše telo pravi mesta za drugo ljudsko biće.
Dakle, mamama nisu potrebni nerealni ideali trudnoće. Sledeći put kada vidite trudnu mamu, nemojte biti opsedati njenim stomakom ili blistavom kožom . Pitajte je kako je - kako joj je zaista. Pitajte šta joj treba - zaista treba. Pogledajte je dalje od stomaka ili „sjaja“ i dajte joj do znanja da ne mora da nosi nikakva nerealna očekivanja „savršene“ trudnoće. Zato što je trudnoća teška — i vreme je da prestanemo da ulepšavamo trudnoću i da je vidimo onakvom kakva ona zaista jeste."
BONUS VIDEO