Spontani pobačaji vrlo su česti i, iako se o njima sve više govori, to nije tema o kojoj se lako razgovara. Oko 10 do 20 odsto trudnoća završi se spontanim pobačajem, ali stvarni broj je verovatno veći, piše MayoClinic. Zbog toga sve veći broj žena vest o trudnoći objavi tek u drugom tromesečju.
Tako je uradila i Amanda Alen-Herm, autorka na portalu The Mighty.
"Uzbuđeni smo, ali govorim samo ljudima koji bi me sada podržali u slučaju spontanog pobačaja", govorila je Amanda svojim prijateljima jer je znala statistiku, a i sama se borila sa sindromom policističnih jajnika i hipotireozom.
"Suprug i ja smo svake večeri razgovarali sa malim životom koji raste u meni. Svaki put kad bismo išli u nabavku završili bismo na odeljenju za bebe. Kupili smo nekoliko kompleta i okačili ih u spavaćoj sobi kako bismo gledali u njih dok tonemo u san, nadajući se našem budućem detetu", započinje priču Amanda.
Međutim, na prvom ultrazvuku je otkrila da njenom mališanu ne kuca srce. Iako je bila svesna da su spontani pobačaji česti i znala simptome istih, saznanje ju je pogodilo.
"U roku od šest sati, moj suprug i ja sedeli smo u našem krevetu, plakali, grlili jedno drugo i prihvatali da nam ova prva trudnoća neće doneti dete u sledećih sedam meseci', rekla je.
Koliko god se trudila da bude spremna za ovo putovanje, ističe, postojalo je nekoliko stvari sa kojima bi volela da je bila spremna da se suoči.
1. Možda nećete odmah znati razlog
"Počela sam da uočavam krvarenje u sredu. Do 20 sati te večeri izbacivala sam tamnocrvene ugruške. Razgovarala sam telefonom sa svojom ordinacijom i oni su predložili hitan ultrazvuk sledećeg jutra. Krvarila sam celu noć, otišla u doktorksu ordinaciju, uradila zahvat, a zatim su me poslali kući da se vratim ujutru kako bih razgovarala o 'opcijama" sa svojim lekarom", priseća se.
U tom trenutku Amanda je, navodi, želela da sazna da li je njena trudnoća održiva, ali rečeno joj da će doktor morati da pregleda ultrazvučne fotografije.
"Krvarila sam 48 sati, razmišljajući o najgorem, strepeći od sledećeg odlaska u toalet, pre nego što je moj doktor naglas izgovorio reč 'pobačaj'. Čak je objasnio da u sedmoj nedelji trudnoće može biti teško da se vidi šta se događa putem ultrazvuka i da bi to želeo da potvrdi testiranjem mog nivoa HCG-a tokom nekoliko dana, iako je bio prilično siguran da je trudnoća bila pri kraju", navodi.
Zatim je saznala da je kiretaža opcija u zavisnosti od toga koliko je tkiva prošlo, koliko dugo krvari i koliko je brzo padao nivo HCG-a. Dugo je čekala na odgovore, ali tek je 13. dana nakon što je počela da krvari dobila negativan HCG test i tada saznala da je njena trudnoća gotova.
"Mislila sam da će pobačaj u sedmoj nedelji izgledati kao menstruacija. Sad znam bolje. Čak i da nisam znala da sam trudna, da sam mislila da je ovo krvarenje menstruacija, otišla bih u bolnicu. Krvarenje je bilo jako, trajalo je nekoliko dana i bilo je nekoliko ugrušaka. Tri dana nakon što sam počela da krvarim pala sam na kolena od bolova. Objasnila sam svom mužu da osećam jake bolove, kao da me nož seče po stomaku", ispričala je.
Kasnije je, kaže, saznala da joj se kontrahovala materica, što se događa i tokom porođaja nakon 40 nedelja trudnoće.
"Moje je telo radilo više od onoga što bi radilo tokom menstrualnog ciklusa, stezalo je moju matericu kako bi zapravo rodilo moje dete. Samo nekoliko meseci prerano. Neki ljudi mogu da izbace fetus odjednom, a drugi ga izbacuju u delovima. Spadala sam u drugu kategoriju pa nisam osećala kao da mogu jednom da tugujem. Svaki odlazak u kupatilo bio je iscrpljujući i emocionalno i fizički", objasnila je.
3. Možda ćete morati sami da se izborite za izostanak s posla
"Neće svi razumeti koliko pobačaj razara. Dok mi je šef pružao veliku podršku, politika moje kompanije i odeljenja za ljudske resurse nisu odražavali tu podršku", kaže. Stoga je Amanda provela sate i sate razgovarajući sa doktorskom ordinacijom i odeljenjem za ljudske resurse kako bi mogla da sazna koliko dana bolovanja može da iskoristi.
"Brzo sam dolazila do apatičnog stanja u kojem sam bila svesna da bih, ako ne budem imala dovoljno plaćenog slobodnog vremena, mogla da izgubim posao zajedno s trudnoćom, a u tih nekoliko nedelja nisam mogla da se nateram da mi bude stalo do toga", istaknula je.
4. Vaša sledeća menstruacija će biti drugačija
"Dan pre nego što sam dobila prvu menstruaciju nakon spontanog pobačaja nisam mogla da prestanem da plačem. Imala sam nekoliko epizoda intenzivnog plača zbog kojih sam imala podbulo lice i probleme s disanjem. Rekla sam mužu da se osećam ludo i kao da ne mogu da shvatim svoje emocije", priseća se.
Sledeći dan je, kaže, primetila krvarenje i shvatila da bi to mogla da bude nuspojava ponovne regulacije ciklusa.
"Pozvala sam svoju doktorsku ordinaciju i rečeno mi je da tokom prvog ciklusa može doći do velikih hormonskih promena koje mogu čak da oponašaju i osećaju se kao postporođajna depresija. Takođe mi je rečeno da očekujem obilnu i bolniju menstruaciju i bili su u pravu. Prvog dana kada sam počela da krvarim setila sam se kontrakcija materice koje sam imala tokom spontanog pobačaja. Provela sam puna vremena plačući na podu pokušavajući da se ispružim i ublažim bol. Takođe sam izgubila blizu 200 mililitara tečnosti/krvi u prvih 48 sati', ističe.
Takav gubitak krvi, navodi, svaki dan ju je iscrpljivao i stvarao joj moždanu maglu, a ni spavanje ni kofein joj nisu pomogli.
5. Neki ljudi će reći nepromišljene stvari
Kao što je često slučaj u životu, ljudi će želeti da vam pomognu, ali će reći nepromišljene stvari.
"Pokušala sam da imam puno razumevanja za ovo. Možda ne znaju šta da kažu i možda je to okidač za ono što su oni prošli. Moj najveći savet je rano postavljanje granica", savetuje i dodaje:
"Dala sam do znanja nekolicini ljudi da mi nije u redu da slušam priče o gubicima trudnoće kod drugih, a takođe nisam želela da razgovaram o tome u kom stadijumu trudnoće sam bila, kao da je zbog toga gubitak manje valjan".
6. Vaše dete i vaša trudnoća i dalje su važni bez obzira na okolnosti
Nažalost, mnoge žene koje prođu spontani pobačaj moraju da se suoče i s komentarima da trudnoća "nije valjana". Međutim, Amanda ističe da takvo mišljenje njoj nije relevantno i tugovala je koliko je trebalo.
"'Nije mi bilo važno što sam bila trudna sedam nedelja i što je postojala šansa da fetus u meni nikada nije imao otkucaje srca ili da je imao previše genetskih abnormalnosti da bi preživeo izvan moje utrobe. Ono što mi je bilo važno je da još uvek tugujem zbog gubitka, bez obzira na to šta neko misli", istakla je.
"Gubila sam budućnost koju sam zamišljala i za koju sam bila potpuno spremna. Samo to je bilo dovoljno patnje da svoju tugu osećam kao opravdanu", dodala je.
S obzirom na to da je prošla veliki gubitak, Amanda je napravila malu kutiju za uspomenu na svoju trudnoću u koju je uključila test trudnoće i predivnu staklenu borovnicu koja je predstavljala koliko je fetus porastao.
"Suprug i ja odlučili smo se za ime koje je odavalo čast ovoj trudnoći i imalo nam je značenje, što nam je pomoglo kada smo govorili o našem mališanu, a da nismo govorili omalovažavajuće stvari poput 'fetus' ili 'ono'", objasnila je.
Ako doživite spontani pobačaj, znajte da niste sami. Postoje mnogi drugi ljudi koji su prošli kroz ovo i više su nego spremni da vas podrže na način koji vam je potreban.
BONUS VIDEO:
(story.roditelji.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
