Psihofizička priprema trudnica

Osim za sticanje kondicije i jačanje mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta je očekuje u porodilištu.

Pažljivo odabrane, lagane,  mnogo puta ponavljane vežbe, usmerene su ka onoj grupi mišića koja je trudnici neophodna tokom porođaja. Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje: da čitavo telo učestvuje u tom činu, da je potrebno da joj u prvom porođajnom dobu mišići budu relaksirani, da u drugom porođajnom dobu ona umom upravlja svojim mišićima...

Sve se to za vreme priprema dobro usvoji pa, umesto u grču i strahu od porođaja kao nečeg nepoznatog, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Zašto su značajne vežbe?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važne informacije: kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način priroda obaveštava da je porođaj počeo, uči da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre i zelene plodove vode, tj. da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi sluzavi čep na svom vešu, da se odmah javi lekaru ukoliko se javi krvavljenje, da nauči da prepozna kritične situacije...

"Osnov pripreme za porođaj je relaksacija, to je lekcija koja se sve vreme uči na vežbama. Tehnike disanja, važne u porođaju, idu tek uz relaksaciju, tako da trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Program vežbi je organizovan  tako da trudnice dolaze dva, odnosno tri puta nedeljno, u zavisnosti od starosti trudnoće. Vežbe traju tri sata. U prvom satu se rade  kondicione vežbe, prilagođene specifičnom stanju žene, a odnose se na jačanje mišića donjih ekstremiteta, kao i trbušne i mišiće karličnog dna, vrata i leđa. Osim toga, prožete su i nekom od vežbi disanja".

Šta sve buduće mame saznaju na pripremama?

Priča sa trudnicama se dalje nastavlja tako što im se svaki put ponavlja kada treba da se pođe u porodilište, šta da se ponese (nije dovoljna samo zdravstvena knjižica), i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu.

Polaznice se takođe obaveštavaju o pregledima koji ih  očekuju, kontrakcijama (kako da ih prepoznaju i kako da ih savladaju). Zašto se kontrakcijama u toku pripreme poklanja puna pažnja, objašnjava naša sagovornica Svetlana Đorđević.

"One kod žena najčešće izazivaju strah, što je prirodno, jer se svako plaši bola. U međuvremenu se pojavioepidural, koji ženi pruža komfor na porođajnom stolu, ali se ipak veliki broj trudnica i dalje odlučuje za porođaj bez epidurala. Kontrakcije su, inače, prirodne porođajne snage, a ne kazna i atak na žensko telo! Nastaju kada to priroda odluči, zbog hormona koji se u tom trenutku luči. Kada to naša trudnica zna, kontrakcije se demistifikuju, više nisu nepoznanica. Stoga buduća mama nauči da u toku kontrakcije treba da relaksira mišiće, kako bi beba bila dobro snabdevena kiseonikom. I to je najvažnije što se "ponese" sa priprema. Uostalom, sposobnost relaksacije se uči, to nije lako".

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Tome ne možemo nikoga da naučimo, ali buduće mame informišemo zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete, kruna porođaja.

Kontrakcije - ublažavanje bola

"Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće (i poprečno-prugaste), koji tada troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Šta tada najbolje pomaže? Relaksacija, koja omogućava ženi da opusti mišiće, odnosno da veliki mišići ne troše kiseonik, već se on usmerava ka materičnom mišiću i bebi. Žena u tim trenucima iznad svega treba da misli na svoju bebu, koja prolazi znatno teži put nego ona sama. Jer, buduća mama u porodilištu može da dobije i Bensedin (za smirenje), i Buskopan (za opuštanje glatkih mišića), i epidural. A šta dobija beba? Šta ima beba tokom porođaja, osim svoje majke?

Mi devet meseci mazimo stomak, pričamo bebi, tata ljubi stomak... A šta da radimo tih nekoliko sati u porodilištu? Između kontrakcija treba maziti stomak, obraćati se bebi, dati joj podršku - da oseti da je dobrodošla, da joj olakšamo da se rodi!"