Pripreme za porođaj: U čemu se razlikuju spontano i vođeno napinjanje

Iako nakon porođaja žene dobijaju najvredniji poklon, on za većinu može biti vrlo bolan. Većina mama ističe da bol nestaje čim u naručje uzmu svoju bebicu. Ipak priprema za porođaj umnogome pomaže budućim mamama i povećava njihovu toleranciju na bol. Evo nekoliko stvari koje bi trebalo da znate o guranju pri porođaju.

Alternativni pristup, koji babice često favorizuju, poznat je kao spontano guranje. Ovaj metod zahteva da pratite prirodni nagon svog tela, gurajući kada ste i ako ste spremni i na koji način vi osećate da je potrebno.

Međutim, usmereno guranje se praktikuje u većini bolnica.  

Kako izgleda vođeno guranje?

U većini slučajeva doktori će vas usmeravati i govoriti vam šta da radite. Obično savetuju da udahnete duboko na početku svake kontrakcije, zadržite vazduh i napnete se zatežući stomačne mišiće i pokušavajući da zadržite pritisak koliko god možete dok sestra broji do 10 (neke mame kažu da je osećaj sličan kao onda kada se naprežete prilikom velike nužde). Onda brzo uhvatite malo vazduha i ponovite. Trebalo bi da se tokom svake kontrakcije napnete bar tri puta. Spustite bradu na dole, prema grudnoj kosti. Pravilan položaj glave ne dozvoljava da vam napon ide gore, čime se postiže njegova efikasnost, čuva vaša štitna žlezda i štiti od prskanja kapilara u očima i na licu.

Sa guranjem se obično počinje kada je grlić materice otvoren 10 centimetra, što je ujedno i početak drugog stadijuma porođaja i može potrajati sve dok se beba ne rodi. Faza guranja može trajati od samo nekoliko minuta, pa čak sve do nekoliko sati. Da biste izbegli cepanje vagine, doktori će vam verovatno reći da stanete sa napinjanjem u trenutku kada je bebina glava negde na polovini kanala, odnosno kada njen najširi deo izlazi kroz otvor vagine.

Na koji način se spontano guranje razlikuje od vođenog?

Kada je reč o sponatnom guranju - takođe poznatom i kao psihološko, odnosno guranje kojim mama upravlja - trudnice prate svoj prirodni nagon tela. Doktori vas savetuju da slušate svoje telo i da gurnete kada god i kako god vi osećete da treba, pružajući vam podršku i ohrabrujući vas.

Žene kojima se ne govori kako i kada da se napnu dozvoljavaju da prođe određen broj kontrakcija pre nego što počnu sa guranjem. One obično ne udahnu duboko pre napona, već samo izdišu dok guraju. Ako zadrže dah, to traje vrlo kratko. Naponi su kraći, ali češći tokom kontrakcija i žene mogu da se deru, viču ili stenju tokom napinjanja.

Neke mame osećaju neizdrživu potrebu za guranjem čim se skroz otvore, ali mnoge i ne, posebno one koje imaju epidural. Ako ne osećate potrebu za guranjem, možete samo i da se “odmarate”, odnosno da se ne napinjete, već će beba sama da se spušta usled snažnih kontrakcija materice.

Kada počnete da osećate potrebu da gurate, možete se napnuti samo nekoliko sekundi na vrhuncu kontrakcije, ali ne i tokom svake kontrakcije. Kako se beba spušta i vrši veći pritisak na dno karlice, naponi postaju intenzhivniji i češći tokom kontrakcija.

Ako imate epidural, možda ćete imati potrebu da gurate tek kada se beba spusti dovoljno nisko, mada postoji mogućnost da ni tada ne osetite toliku potrebu zbog lekova. Zapravo, može se dogoditi da nećete imati nikakav osećaj, ukoliko je epidural jak. U oba slučaja, dokle god ima mesta da se beba spusti i dokle god su kontrakcije jake, vaše telo će nastaviti samo da gura bebu kroz porođajni kanal, bez obzira da li vi to osećate ili ne.

Zbog čega se vođeno guranje češće praktikuje?

Niko ne može reći sa sigurnošću zbog čega je vođeno guranje praksa u većini bolnica. Mnogi stručnjaci misle da se češće praktikuje kako bi se vremenski skratila druga faza porođaja, budući da prolongirana može biti rizična za bebu.

Američki Univerzitet za ginekologiju i akušerstvo nema formalni vodič o tome da li i kako bi žene trebalo da guraju, ali ima smernice za trajanje druge faze, odnosno šta se smatra prolongiranom drugom fazom: žene koje se prvi put porađaju sa epiduralom - nakon tri sata guranja; žene koje se prvi put porađaju bez epidurala - posle dva sata; žene koje se ne porađaju prvi put bez obzira da li imaju epidural ili ne - posle sat vremena.

Doktori bi trebalo da razmotre da li je potrebno da se porođaj završi pomoću forcepsa, vakuma ili pak carskim rezom. Ukoliko su mama i beba dobro i još uvek postoji progres, američki Univerzitet za ginekologiju i akušerstvo kaže da nije potrebno intervenisati. Ipak, baš iz razloga da ne bi došlo do prolongirane druge faze porođaja, lekari obično pomažu mami da gura, odnosno sugerišu kako i kada treba da se napne.

Neki stučnjaci smatraju da bi trajanje guranja trebalo da se meri od onog trenutka kada žena počne intenzivno da se napinje, a ne od trenutka kada je skroz otvorena. S druge strane, mnogi misle da vreme ne bi trebalo da predstavlja bitan faktor sve dok se mama i beba pažljivo prate i dok postoji očigledan napredak.

Šta su prednosti i mane vođenog guranja?

Studija iz 2006. godine je pratila porođaj gotovo 300 trudnica koje su se porađale bez epidurala. Polovina njih je imala vođeno guranje, a druga polovina spontano. Otkriveno je da je razlika u trajanju druge faze njihovih porođaja iznosila samo 13 minuta.

Ipak, autori iste te studije su ranije objavili rezultate koji pokazuju povezanost između vođenog guranja i povećanog rizika od urinarnih problema tri meseca nakon porođaja. Sa druge strane, sponatno guranje nema štetne posledice po zdravlje.

Pored toga, neke studije (mada ne sve) otkrile su da zbog vođenog guranja povećane šanse i za epiziotomiju i porođaj pomoću vakuma ili carskog reza. Takođe, mnoge buduće mame usled vođenog guranja gube dosta energije koja je naviše potrebna u poslednjoj fazi porođaja.