Svađe među braćom i sestrama sastavni su deo odrastanja. Deca se međusobno svađaju, udaraju, guraju, zadirkuju, a sve to nije zato što se ne vole, već prosto i na taj način uče da se prilagođavaju i da grade međuljudske odnose.
Međutim, koliko god da su svađe braće i sestara očekivane, činjenica je da nije lako roditeljima koji svakodnevno slušaju njihove razmirmice ko je kome šta uzeo i ko je šta trebalo da uradi prvi.
U takvoj situaciji bila je i Klaudija Kieršovska, koja je za portal mamadu.pl opisala kako je, sasvim neočekivano, uspela da stane na kraj dečjim svađama.
"Ne tako davno, kada bih čula da moji sinovi počinju da se svađaju, ja bih poput mame superheroja, utrčala u prostoriju i pokušala da prekinem konflikt. Rezultati nisu uvek bili dobri, a tek nedavno sam došla na ideju koja je sve preokrenula".
"Nekim danima se igraju kao pravi najbolji prijatelji, ali ponekad ’skaču’ jedan na drugog za sve. Viču, ne žele da podele nešto. Najpre to počne smirenom razmenom reči, ali ubrzo pređe u raspravu. Čim bih čula da se tako nešto sprema, sve bih ostavila i otišla u njihovu sobu. ’Šta se dešava, zašto se svađate?’ bile bi prve reči koje bih im rekla. I umesto da se smire, pokušaju da objasne i postignu dogovor, stvar bi postajala još gora. Govorili bi jedan preko drugog, glasnije i glasnije, sa sve jačim emocijama. Niko ne bi odustajao. Ja bih objašnjavala, molila, objašnjavala, a rezultati nisu uvek bili dobri", piše Klaudija.
Slučajnost je sve promenila
Klaudija je jednog dana vodila važan razgovor na telefon, koji nije mogla da prekine, niti da tu osobu pozove kasnije. Morala je da završi razgovor, a svađa između njenih sinova pretila je da eskalira.
"Mislim da su se svađali oko kocki, nijedan od njih nije hteo da ih da drugom. I na njihovo iznenađenje, mislim, nisam uskočila poput superheroja da započnem proces pomirenja. Otišla sam u drugu sobu kako bih mogla da završim razgovor na miru. Pomislila sam samo ’neka bude kako mora’ i zatvorila vrata. Izašla sam posle pet minuta i na moje iznenađenje, vladala je tišina. Niko nije vikao. Prvo sam pomislila da se nešto desilo, otrčala sam do njihove sobe i otvorila vrata. Ono što sam videla me je ostavilo bez teksta.
Delili su kocke, svako je gradio svoje. Smireno sam ih pitala šta se desilo. ’Mama, razgovarali smo i odlučili da delimo’, rekao mi je mlađi sin. ’Pokušali smo da se razumemo, baš kao što si nas učila’, dodao je stariji. Nisam mogla da verujem šta čujem. Kako je to moguće, da li sanjam? Kada sam svhatila da je to stvarno, da su nešto ipak naučili iz onoga što sam im govorila sve vreme, lebdela sam od sreće", kaže ova mama.
Klaudija kaže da im je taj događaj promenio živote, te da sada kada se njeni sinovi posvađaju ne pokušava da ih pomiri, već ih jednostavno ostavi na miru.
"Na moje iznenađenje, mnogo se brže dogovore. Smireniji su, slažu se, popuste, nisu više tako tvrdoglavi. Čujem ih da pričaju, diskutuju, ali se emocije polako povlače i počinju više da se zabavljaju zajedno. Veoma sam ponosna na njih", poručila je na kraju ova mama.
BONUS VIDEO: