Od trenutka kada se beba useli u vašu porodicu, sve se menja. Ona postaje centar sveta i roditelji ne prestaju da je gledaju i brinu da li je srećna i zadovoljna. Međutim, nije retko da u roditeljskom odnosu baš u tom periodu dođe do čestih prepirki oko toga ko je u pravu i kako treba postupiti. Naravno, ovo je sve normalno i svaka porodica prođe kroz to. To su nekakve 'iz najbolje namere' i ne treba se brinuti oko toga.
Jedna mama nam je podelila svoju priču o promeni u porodičnim odnosima od trenutka kada se u njihovu kuću uselila devojčica, ali i rečenicu koja je i posle dve godine najviše nervira kada joj suprug izgovori.
"Naša beba rođena je iz velike ljubavi i jedva smo je čekali. Dan kada smo svi troje bili zajedno u našoj kući definitivno je najlepši dan koji sam do sada doživela. Međutim, vrlo brzo su došle i brojne prepirke oko toga šta treba, a šta ne, šta je dobro za bebu, a šta ne. U većini slučajeva moj muž je bio poslušan i govorio da 'majka ipak najbolje zna', verovao mi i lepo sarađivao. Naravno, bilo je i rasprava. Evo već dve godine sami brinemo o našoj bebi na način na koji najbolje znamo, nemamo pomoć, dovijamo se na sve načine kako bismo uskladili poslovne obaveze sa privatnim i sa brigom o vrlo aktivnoj devojčici", započela nam je svoju priču mama Milena.
U svim tim obavezama, otkrila nam je, vrlo često je došlo do premora i do prepirki zbog toga što su oboje na izmaku snage. Ali kroz par minuta se već saberu i nastave najbolje što mogu. Jednostavno se razumeju, i to je ono najbolje što bračni partneri mogu da urade. Međutim, kada njen partner izgovori jednu rečenicu, Mileni se digne kosa na glavi.
"Dete je veoma vezano za mene, što je i normalno, posebno zbog toga što smo ona i ja većinu vremena provele same. Kad god je sa tatom a ja se pojavim na vratima on kaže da je bila divna, ali da je 'poludela' od kako sam ja došla. Meni je svaki dan ista scena, kad se pojavim na vratima posle posla, trči da je uzmem i da se mazimo, razneži se i nekako je sva 'kenjkava' od tog trenutka i po ceo dan samo mene traži, samo želi da smo zajedno... Naravno, i ja sam umorna i treba mi predah, hrana i tuš ali ne uspevam. Ok, pomirila sam se sa tim ali s vremena na vreme, požalim se suprugu da mi je teško. Međutim, gotovo uvek dobijem isti odgovor. Evo već dve godine, glavna rečenica je: 'Ti si preterivala i sama si joj to dopustila'", dodala je Milena.
Kako nam je rekla, svaki put se zapita 'u čemu je to preterala'? U brizi o detetu? U tome što je sve svoje vreme podredila njoj jer nikog nije bilo da je zameni kada je suprug na poslu, na fudbalu ili drugim obavezama koje ima. Nije da ni njoj ne fali druženje, odmor, ili samo par minuta da bude sama u tišini, ali ovo je period kada to ne može sebi da dopusti i pomirila se sa tim.
"Pitam se da li me razume o čemu pričam? Ja ne želim ništa da promenim, ja sam želela svaki trenutak da posvetim njoj i nije mi žao. Trebala mi je koliko i ja njoj, ali sa druge strane, kako sam mogla da smanjim brigu? Da je ostavim samu da plače dok ja sedim i gledam televiziju na primer? Ma, dajte! Veza između deteta i majke je nešto posebno, nešto drugačije. Često sam čula od drugarica da su deca najgora kada su sa njima, što je nekako i opravdano jer sam sigurna da se kod majki najbezbednije i najopuštenije osećaju", rekla nam je Milena, i zaključila:
"Stvarno mislim da imam veliku pomoć od mog supruga i razumevanje, ali ta rečenica me svaki put iznervira. Iznervira me iz razloga što ne znam kako da mu odgovorim i da shvati da to nije moglo da se promeni, ali i da nisam želela! Ma koliko god da se ponekad požalim njemu (a kome bih drugo?) ja sam srećna i ponosna što sa svojom ćerkom imam tako lepu vezu i smatram da je to potpuno ispravno i da nisam pogrešila. Zabrinula bih se kada moje dete ne bi želelo kod mene, kada joj ne bi bilo bitno da li sam tu ili nisam... Ovako, naći ću jednom i pravi odgovor da mu da, a do tada, možda i on shvati da je ta rečenica potpuno suvišna."
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)