- Roditeljima, a posebno majkama, često nije lako da pronađu balans između porodice i karijere.
- Psiholog Ivana Perčin ističe da ih zbog toga često izjeda osećaj krivice, ali i da nije realno da se na obe strane "daju" jednako.
Balans između profesionalnog života i roditeljstva jedna je od najčešćih dilema savremenih žena, naročito onih koje su istovremeno majke i karijerno aktivne. O ovoj temi govorila je psiholog Ivana Perčin gostujući u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1, ističući da se balans ne može posmatrati kroz strogu podelu vremena i uloga.
"Ako pomislimo na balans 50:50, to nije moguće. Ali ako pričamo o balansu kao nečemu što je fazno, kada na osnovu svojih prioriteta određujemo gde želimo da budemo prisutniji u određenom trenutku, ako to može da zvuči kao balans, onda je to dobro. Važno je napomenuti da je i integracija zdrav balans – to znači da sam i majka, ali i poslovna žena. U određenim fazama biću malo više jedno, pa onda prisutnija u drugom. Kontekst je važan. Ideja da moramo da budemo prisutne jednakim intenzitetom na obe strane nije realna", kazala je Ivana Perčin.
Govoreći o psihološkim izazovima sa kojima se susreću žene koje su majke i profesionalno aktivne, psiholog ističe da je osećaj krivice jedan od najčešćih problema.
"Krivica, kada nisu prisutne ni u jednom ni u drugom polju potpuno. Promena identiteta, posebno u tom radnom majčinstvu. Hormonski šok, koji je prisutan u prvim mesecima nakon porođaja, smatra se najvećim. Mislim da ima dosta toga – tema majčinstva je dosta idealizovana i ne daje nam prostora da osetimo tu ambivalenciju u smislu osećanja. To je potpuno normalno. Sve se menja u nama i oko nas i jako je važno da sebi damo prostor u tom periodu", objašnjava Perčin, dodajući da je krivica često posledica idealizovane slike majčinstva.
"Ako nisam tu, sigurno ću nešto da propustim – to je ono o čemu žene najčešće razmišljaju. Sa druge strane, odgovorna sam za sve kod svog deteta. Jesam, ali opet majka nije sama, mora da postoji neki sistem podrške. Krivica ne dolazi zbog našeg ponašanja, već zato što ne uspevamo da ispunimo standarde koji su nam društveno nametnuti. Tu je i ta emocionalna odgovornost – žene se smatraju odgovornima za razvoj, raspoloženje i samostalnost deteta. Kod majki koje su zaposlene javlja se problem da, ako nisu fizički tu, onda moraju emocionalno da nadomeste. Tada nastaje briga – žena nije ni na poslu, a nije ni kod kuće. Prisutan je osećaj krivice što nije kod kuće, jer smatra da bi trebalo da bude sa detetom. A onda društvo stalno šalje poruku da žene moraju da budu nezavisne, samostalne i uspešne, ali istovremeno poručuje da dete to ne bi trebalo da oseti", zaključuje Ivana Perčin.
Govoreći o duboko ukorenjenim uverenjima o majčinstvu i ljubavi, Ivana Perčin ukazala je na čestu zamenu pojmova koja dodatno opterećuje žene.
"Ljubav smo poistovetili sa brigom i žrtvom. Ako se žena oseća dobro u nekom momentu na poslu ili je izašla na kafu, postavlja se pitanje da li je dobra majka i da li dovoljno voli svoje dete. Ljubav nije isto što i žrtva. Vremenom se dešava da svojoj deci šaljemo poruke: 'Ja sam se žrtvovala zbog tebe, odrekla se', i to je emocionalni kredit koji dete nosi, a kasnije, kada odraste, mora da nam vrati. Najveći izazov je naša unutrašnja reorganizacija – identitet, hormonske promene i društvena očekivanja koja nisu realna", dodaje Ivana Perčin.
Govoreći o procesu integracije i povratka na posao nakon porođaja, Ivana Perčin istakla je da taj period nije isti za svaku ženu i da u velikoj meri zavisi od sistema podrške.
"Od 12 do 24 meseca, odnosno do dve godine, jeste neki period kada se to dešava, ali sve zavisi od sistema podrške. Ako je žena potpuno sama u svemu, taj proces može da traje i duže. Ako postoji sistem podrške, moguće je vratiti se i do godinu dana. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta je dobro za dete. Neke psihološke teorije kažu da je detetu majka potrebna do treće godine, dok se psihološka struktura ne postavi dobro, ali se onda postavlja pitanje koliko žena to sebi može da priušti – da bude van svoje profesije. Te poruke ponovo bude krivicu i nameću pitanje da li je to realno. Važno je pronaći pravi trenutak kada se vratiti i kako bi bilo dobro i kod kuće i na poslu. Posle godinu dana je zaista neki optimalan period", dodaje Ivana Perčin.
Ona ističe da je partnerska podrška u ranom periodu majčinstva, ključna kako za majku, tako i za dete.
"U prvom delu majčinstva veoma je bitna uloga partnera – da pomogne majci da se emocionalno reguliše i da bude tu za dete. Kada govorimo o povratku na posao, važna je i fizička organizacija, kao i razgovor o međusobnim očekivanjima. Taj osećaj krivice može dobro da se reguliše ako je partner uključen", napominje Ivana Perčin.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
