Selidba u drugu državu, naročito ako je u pitanju neka drastično različita kultura, nikada nije lako, ali je uglavnom uvek uzbudljivo. Spisateljica Tejtum Hokins to najbolje zna, pošto se iz Kalifornije (SAD) preselila u Šangaj sa svojim suprugom Semom i njihovim ćerkicama Tes (3) i Ru (1,5).
Prelazak iz zapadne u istočnu kulturu nije nimalo jednostavan, naročito kada imate i decu, ali je ova mama svemu tome pristupila na jedan pametan i pozitivan način. "Čim prestaneš da očekuješ da stvari budu kao kod kuće, možeš da uživaš u avanturi koja je pred tobom. Kada sam se tek preseliš, hvataš sebe da razmišljaš 'Zašto ovde nije kao kod kuće?' Ali, moraš da prestaneš tako da razmišljaš. Postoji mnogo stvari koje volim u ovom gradu, lepo je ovde" rekla je Tejtum za cupofjo.com i izdvojila nekoliko stvari koje su je iznenadile kada se preselila u Kinu.
Deca ne nose pelene
Kako kaže Tejtum, bebe u Kini nose odeću sa otvorom na guzi, tako da mogu da piške ili kake zemlji. "Učenje na nošu ovde je potpuno drugačije", kaže ona, ističući da su u Kini po tom pitanju mnogo opušteniji. Kineskinje drže decu koja vrše nuždu na zemlji.
"Pre neki dan kada sam vodila ćerku u vrtić, videli smo dva starija dečaka kako kake u kartone za jaja. Oni su naučeni da vrše nuždu svuda, ne da čekaju i suzdržavaju se dok dođu do toaleta. Veliki bonus je što kada se detetu ide u WC, ne morate da se mučite i tražite javni toalet".
Visoka očekivanja od dece
Kada deca krenu u pravu školu, dinamika se potpuno menja i stvari postaju mnogo ozbiljnije. "Nigde ne viđam stariju decu. Mislim da oni uče sve vreme. Za mame Amerikanke, najveća briga u vezi sa decom je njihova sreća i bezbednost. Ovde bezbednost nije tako važan problem jer je zaista bezbedno, oružje je zabranjeno, otmice su retke, svi vole decu. Divno je. Najveća briga kineskih majki je vezana za uspeh i stabilnost, što podrazumeva obrazovanje, nalaženje dobrog posla, da deca mogu da izdržavaju sama sebe kada odrastu i da žive dobar život sa svojim porodicama".
Briga o deci
Ova mama ističe da je, uprkos tome što je preseljenje u Šangaj i novu kulturu bila velika promena, ona je bila dosta smirena i opuštena, a u tome joj je najviše pomogna "ayi" odnosno dadilja. U Šangaju dadilje nazivaju "ayi", što znači "teta", a one se zaista i ponašaju kao da su deo porodice čiju decu čuvaju.
"Mojoj deci govori da ih voli. Dolazim iz mesta gde nisam imala nikakvu pomoć, pa sam bila u fazonu 'o, čoveče, sada imam malo slobodnog vremena!' To je ovde potpuno normalno, a jasno mi je i zašto. To mi je otvorilo oči, takoreći. Nije predviđeno da mame sve rade same. Iz nekog razloga, u SAD-u postoji to očekivanje da mame budu savršene i da sve bude savršeno, a da su one jedine zadužene za to. Ovde mame nisu toliko pod stresom jer je mnogo veći akcenat na timskom odgajanju dece. Bake i deke pomažu oko dece, a roditelji bakama i dekama pomažu finansijski", objašnjava ona.
Pretopljavanje dece
Tejtum kaže da je ljudi na ulicama često gledaju veoma zabrinuto kada vide da su njenoj deci bose noge, jer veruju da će se mališani tako razboleti. "Bake me stalno 'gnjave', govore mi da deca treba da nose čarape ili džemper. Ne smeta mi to jer znam da samo brinu za moju decu. Ovde deca praktično nose skafandere. Oblače im toliko slojeva odeće da je to zaista smešno. Ako se preznoje, roditelji im stavljaju krpice na zadnju stranu vrata da upije znoj. Ja gledam i pitam se što im prosto ne skinu sloj odeće...".
Nema mnogo igrališta
Ova mama i njena porodica žive u srcu Šangaja, a na početku je bila zabrinuta da deca neće imati prostora za trčanje i igru. Međutim, kaže da postoji mnogo predivnih parkova i "zen prostora". "Stariji ljudi su ovde veoma aktivni, što mi se baš dopada, svuda šetaju, rade tai-či, grupno plešu, i to je sjajno. Ovde su stariji ljudi veoma poštovani. Iako nema mnogo igrališta za decu, postoji dosta ribnjaka i prostora gde mogu da voze trotinete".
Iako joj se većina stvari dopada u Šangaju, Tejtum primećuje i da je u Kini sasvim uobičajeno da ljudi pljuju svuda, a osim toga, i pseći izmet je na svakom koraku.
"Psi takođe kake svuda, a ljudi to ne pokupe. Ovde ljudi i ne pokušavaju da izbegnu izmet, samo gaze po njemu. Kada vodim ćerku u vrtić, vidim svežu kaku svuda. Kada je pokupim iz vrtića, izmet je još uvek tu, ali spljošten. Ja sam jedina koja izbegava da zgazi na to", poručila je Tejtum.
BONUS VIDEO:
