Nekada sam verovala da se ljubav prema deci meri kroz ono što radimo za njih. Da su nahranjeni, lepo obučeni, upisani na aktivnosti, imaju dobre prijatelje, dobre ocene – sve sam to držala u glavi kao neki test koji moram položiti sa najvišom ocenom. Mislila sam da ćemo, što više dajem sebe njima, biti sve bliži.
Prošle su godine. Deca su odrasla. I stiglo je jedno tiho, ali snažno saznanje – nisu mi postali bliži zato što sam sve radila za njih.
1. Briga nije isto što i bliskost
Kuvam njihova omiljena jela. Pogodim im želje. Dajem sve od sebe da im bude udobno, sito i mirno. Zauzvrat dobijem zahvalnost – ali ne i toplinu, ne razgovore od srca, ne osećaj da smo "na istoj talasnoj dužini".
A onda to čudno osećanje: dali ste pola života deci, a ona su tu, ali nisu s vama. Ona su sa sobom, svojim problemima, emocijama, interesovanjima. Vi ste kao brižna osoba iz servisa, a ne neko ko im je stvarno blizak.
2. Žrtvovanje ume da uplaši
Shvatila sam da kada žena živi za nekog, pogotovo ako to predstavi kao žrtvu ili podvig, to deci stvara teret. Osećaju krivicu. Čak i ako to ne kažete naglas, pogled, ton glasa, rečenice poput "pa ja sam se trudila..." – sve to govori više nego što mislite.
Iskreno, zna i da nervira. Jer u tom žrtvovanju kao da stoji prekor: "Dužan si mi za moju ljubav."
Ali ljubav ne podrazumeva žrtvu. Ljubav znači da budete svoji – i da ostanete tu. Ne da se stopite sa detetom, već da stojite pored njega – kao oslonac, a ne kao senka.
3. Ako ne mogu biti svoji pored vas, udaljiće se
Ako ceo život živite "za decu", često im ne dajete pravo da budu drugačiji. Nema slobode da greše, da biraju ono što vi niste želeli, da kažu "ne želim" na vašu pažnju.
A svakom odraslom čoveku je važno da bude s nekim pored koga može da bude ono što jeste. Bez straha da će nekoga razočarati, uvrediti, izneveriti očekivanja.
Ako je pored vas stalno osećaj da se previše trudite, poželeće da se udalje. Ne zato što vas ne vole – već zato što im je teško.
4. Vi ste osoba, ne samo "mama"
Jedna važna istina došla mi je prekasno – deca vam neće biti bliža zato što ste se odrekli sebe. Naprotiv. Počinju da vas poštuju kada vide da imate svoj život, svoja interesovanja, svoje stavove i unutrašnju snagu.
Kada ne očekujete da vas oni učine srećnima. Kada ne zahtevate da vas zovu svaki dan. Kada imate o čemu da pričate, a da to nije samo o njima. Što se manje utapate u njima – više žele da vam se približe.
5. Bliskost ne raste iz osećaja dužnosti
Bliskost raste iz slobode. Iz prihvatanja. Iz običnih razgovora u kojima nema ocenjivanja. U kojima nema zahteva. U kojima ima mesta za greške.
Mislim da je jedna od najlepših rečenica koju majka može reći svom odraslom detetu:
"Ako ti je teško – tu sam. Ako ti je lepo – radujem se. I ništa ne očekujem osim tvoje istine."
Ponekad treba prestati da budete sve za nekoga da biste mu zaista postali bliski. To nije prekor sebi – već povratak sebi. Jer kad prestanete da stežete ljubav kratkim povocem – ona iznenada sama pronađe put da se vrati.
BONUS VIDEO:
(stil.kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
