Sanja Ivić, Tijana Stamenić i Ivana Simić Apostolou imaju nekoliko važnih zajedničkih stvari. Sve tri su iz Srbije - Sanja iz Beograda, Tijana iz Novog Sada, a Ivana iz Kragujevca, sve tri su udate za Grke i žive u Atini. Otkrivaju nam zanimljive detalje svojih ljubavno-bračnih priča koji će nam doneti i odgovor na pitanje: kakvi su muževi iz nama prijateljske zemlje.
Tri grčke snaje iz Srbije su svoju domovinu napustile u različito vreme.
Sanja: U Grčku sam došla, sada već davne, 2009. godine i to smatram jednom od najtežih odluka donetih u svom životu.
Tijana: Doselila sam se 2010. godine.
Ivana: Živim ovde od 2013. godine, tadašnji dečko, a sadašnji muž ubedio me je da se nakon nekoliko godina veze preselim u Grčku.
Život u novoj sredini mnogo se razlikovao od onog u Srbiji.
Sanja: U početku jeste bilo teško. Pre svega trebalo se navići na petomilionski grad koji je svakodnevno pretrpan turistima iz celog sveta, na obaveznu popodnevnu dremku, na ispijanje kafe u šest sati popodne, na to da se svuda, bez obzira na udaljenost, ide kolima... Spisak je dugačak. A na neke stvari sa spiska se još nisam prilagodila.
Ivana: Nikada nisam razmišljala da živim negde van Srbije. Imala sam dobar posao, svi moji prijatelji i porodica bili su u Srbiji. Zaista nisam imala na šta da se požalim. Iz tog razloga bilo mi je jako teško da sve to napustim i u nekim ozbiljnijim godinama počnem sve iz početka. Nisam znala jezik, u Grčkoj je i tada bila kriza, pa sam znala da je posao skoro nemoguće naći, i naravno, nikoga nisam poznavala. Dakle, trebalo je napustiti jednu ušuškanu sredinu, zaboraviti na karijeru i iznova sesti u školsku klupu i početi od nule. Odluka nije bila nimalo laka, sećam se da dve nedelje pred odlazak bukvano nisam spavala od stresa i razmišljanja kako ću se snaći i šta će me sve sačekati u Grčkoj.
Tijana: Život u Grčkoj koliko je sličan sa životom u Srbiji, toliko je i različit. A nije teško naviknuti se na bolje. Lepota Grčke je pre svega u njenom sjajnom vremenu. Sunca skoro svaki dan ima i ne možete da budete neraspoloženi. Međutim, Srbija uvek nedostaje... Nekada i kada pomislim da sam se i prilagodila na ovaj život, zbog neke sitne stvari "krene da tuče" nostalgija i tada znam da ću, koliko god godina živela ovde, uvek biti Srpkinja... Jedna od stvari koja mi uvek podseti da nisam u domovini je svakako doručak. Grci, bar njih 95 posto, jedu isključivo sladak doručak i ako im kažete da ste ispekli jaja ili napravili neki sendvič, gledaće vas u čudu.
Ljubavne priče
Ljubavne priče sa Grcima preokrenule su njihove živote. Kako kaže Tijana, svaka ima svog Apolona kog je upoznala na drugačiji način.
Sanja: Moja priča je počela pre 16 godina kada sam prvi put posetila Atinu - sama. Mog supruga je privukla knjiga na srpskom jeziku koju sam čitala u jednom kafiću, ostalo je istorija...
Ivana: Suprug i ja samo upoznali preko zajedničkih prijatelja. Duga i smešna priča sa srećnim krajem.
Grci kao muževi
Ljubavne priče sa kako ih zovu, Apolonima, pretvorile su se u brakove. Tijana se udala za Tasosa, Ivana za Jorgosa, a Sanja za Lazarosa. Na pitanje kakvi su Grci kao muževi, uglas su nam odgovorile.
"Grci su pomalo ljubomorni, da li zbog naše različitosti u odnosu Grkinje ili zbog nečeg drugog, ali tako je. Jako su pažljivi prema svojim suprugama i vole da im ništa ne nedostaje. Bar su takvi naši muževi. Malo su i razmaženi, ali su ih naš karakter i srpska narav malo promenili pa učestvuju podjednako u svemu što se porodice tiče".
Porođaj u Grčkoj
Sanja sa svojim Lazarsom ima dvojicu sinova, Ivana je dobila ćerku, a Tijana je mama jednog dečaka.
Tijana: Porodila sam se baš kao i Sanja i Ivana u privatnoj bolnici, jer je to ovde normalno. Ne znamo zašto, ali Grkinje se uglavnom porađaju privatno, pa smo tako i mi pod budnim okom naših grčkih porodica uradile isto. Cena porođaja je nekoliko hiljada evra, ali je zato tretman u bolnici takav da bi ga poželela svaka trudnica. Hrana u bolnici može da parira i najboljim restoranima.
Ivana: Grci se veoma brižno ponašaju prema trudnicama i ukoliko su zaposlene, zaista vode računa da njihove radnice ne rade ništa teško. Isti je slučaj i sa muževima, jako su pažljivi i zaista će sve učiniti za svoju suprugu.... A dani u bolnici zaista su bili savršeni – nije bilo nošenja kofera u kojem ima svega i svačega, od peškira, veša, uložaka, sredstava za higijenu ili hrane, kao što to moraju da rade naše žene. Bukvalno na porođaj odete samo sa ručnom tašnom preko ramena, jer sve, ali sve ostalo, dobijate u bolnici.
Sanja: Prvi porođaj je bio prava avantura sa mnogo straha jer nisam tako dobro govorila grčki, ali je osoblje bolnice bilo izuzetno divno i u svakom momentu je bilo uz mene... Osećate se kao u hotelu, u sobi nema više od tri kreveta, hrana je i više nego odlična. Jedino što smeta je konstantan boravak mnogo ljudi. Iako postoji vreme za posete, važi pravilo: niko vas ne dira i ako dođete i provedete ceo dan u bolnici. Tu je i restoran i kafeterija pa se često svi šetkaju gore-dole po ceo dan. Najbliži članovi porodice neretko ostaju po celu noć, pa su me moji čudno gledali kad to nisam dozvoljavala.
Sve tri ističu da bi život mama u Grčkoj bio lakši kada bi bilo više zelenih površina, više trotoara i kada bi vozači više poštovali saobraćajne propise.
Sanja: Biti mama je svuda isto. Jedino što mi nekada nedostaje je mamina pomoć. Pogotovo je tako bilo na početku kada se osećate kao da ste ubačeni u bubanj, a ne znate na koju stranu je izlaz. Moj suprug često putuje zbog posla pa sam po nekoliko dana sama sa decom. U početku mi je to delovalo strašno, ali se brzo navikne čovek na sve.
Tijana: Grci nisu zahtevni muževi, pa tako da je milina. Šalu na stranu, isto je kao i kod nas. Nema tu neke veće razlike... Osim... Grci mnogo drže do tradicije i običaja, pa to nekada može da vas optereti ili da od nas napravi prave Srpkinje, pa onda proradi naš inat. Na primer, po čemu ćete najlakše prepoznati bebu iz mešanog srpsko-grčkog braka? Takva beba će pored mini-krstića zakačenog zihernadlom najčešće na kolica, imati i crveni končić oko ruke.
Ivana: Ja sam u početku bila jako usamljena. Inače sam veoma komunikativna, pozitivna... Ali Atina je ogromna, pa ljudi koje poznajem ne mogu brzo da dođu do mog naselja, a ni da ja sa bebom idem negde drugde. Na sreću, ogromna podrška muža mi je pomogla da sve to bude smanjeno na najmanju moguću meru. Ne postoji stvar oko koje mi muž i njegova porodica nisu pomogli, tako da su Grci zaista dobri muževi i u mom slučaju se nije pokazalo, kako se inače govori, da njihove porodice ne vole strankinje za snaje.
Ivana ističe da joj je bilo neobično da se privikne da bebu do godinu dana zovu baš tako "beba", jer se dete tek kasnije krsti, a do krštenja u pasošu je zavedeno kao "nekršteno".
Vaspitanje dece
Kada je reč o vaspitanju dece, Sanja i Ivana se trude da njihovi mališani znaju i grčki i srpski jezik, a Tijana dodaje da će slediti tu praksu.
Sanja: Ne bih sebi oprostila nikada da moja deca ne mogu da razgovaraju na maternjem jeziku sa bakom i dekom iz Srbije. Iako sam udata za Grka, ja sam i dalje Srpkinja koja voli svoju kulturu i tradiciju i svim silama želim da to prenesem i na svoju decu. Olakšavajuća okolnost je što postoji srpska dopunska škola u Grčkoj koju deca mogu da pohađaju već sa šest godina, i gde uče da čitaju i pišu ćirilicu i latinicu, gde uče o istoriji i tradiciji našeg naroda.
Kao jednu od prednosti života u Grčkoj navode i to što, gde god da su, obala im nije udaljena više od 140 kilometara, a sveža morska riba i maslinovo ulje su im stalno dostupni.
BONUS VIDEO:
(zena.blic.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
