PITALE SMO VEROUČITELJKU KADA JE NAJBOLJE DA SE KRSTI DETE: Jednu stvar roditelji treba da urade čim se beba rodi

Kada je reč o krštenju deteta, mnogi roditelji se nađu u dilemi jer čuju različite informacije o tome šta valja ili ne valja da rade ili nisu sigurni da li je nešto zaista pravilo crkve ili samo prihvaćeni običaj i verovanje koje je ostalo u našem narodu. Da ne biste lutali tražeći odgovore, pitali smo pravoslavnog teologa Andreu Kereš sve o krštenju - evo kada je najbolje da to uradite, iako, istina, nikada nije kasno.  

"Posle nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Neko od ukućana, najčešće otac, odlazi kod nadležnog sveštenika, sa flašom za vodu po znamenje. Sveštenik tokom obreda osvećenja vode daje detetu ime, koje dete nosi do krštenja. To ime se zove ’ime na znamenju' i vrši se u spomen na malog Hrista kog su u osmi dan odveli u hram, kada je dobio ime. Vodica u flaši se nosi kući, i po narodnom običaju se dodaje četrdeset dana u vodu kojom se kupa dete ili sve do krštenja koje bi trebalo da se organizuje čim se majka i dete oporave i ojačaju, obično to bude nakon 40 dana od porođaja".

Mnogi roditelji danas se odlučuju da dete krste za prvi rođendan, uglavnom jer im to olakšava organizaciju, a teolog objašnjava da li je to "pogrešno".

"Prvi rođendan i krštenje nemaju nikakvu povezanost. Ja sam krštena na prvi rođendan jer je to verovatno najpraktičnija organizacija, roditeljima je lakše da naprave jedno slavlje koje će obuhvatiti oba događaja. Međutim, krštenje ne sme da se svede na organizaciju i proslavu, i to je ono što je ovde pogrešno. Cilj krštenja je da dete postane deo Crkve i učestvuje u liturgijskom životu, tako da ako su roditelji vernici i žive liturgijskim životom, nema razloga da čekaju da dete napuni godinu dana i da mu za to vreme uskraćuju Svetu Tajnu Pričešća".

Nekad se roditelji vode time da je bolje da sačekaju da dete odraste, pa da samo odluči da li želi da se krsti, a evo zašto to ne bi trebalo raditi.

"Kao što dete učimo da se kupa, pere zube i usvaja zdrave navike po pitanju svog tela, tako treba da brinemo i o njegovoj duši od najranijih dana i da ga vaspitavamo u pravoslavnom duhu, ako smo već pravoslavni vernici. Puštati dete da odluči o svojoj duši kada odraste je ruski rulet, jer niko od nas ne zna koliko će živeti na ovom svetu, a bez krštenja se ne može služiti opelo jer crkva ne može da se moli za nekoga protiv njegove volje, a krštenje je slobodan izbor. Dok je dete malo, roditelji su odgovorni za taj izbor, a kada dete odraste apsolutno niko ga neće uslovljavati da u crkvu ide ako u međuvremenu odluči da to ne želi. Kao što ga niko neće uslovljavati ni da se kupa i pere zube, iako su ga tako naučili za njegovo dobro, ali će mu zdrave navike koje usvoji u detinjstvu sačuvati zube i zdravlje - bar do tog momenta dok ne odluči suprotno, odnosno dok su roditelji za njega odgovorni. Isto je tako i sa krštenjem", kaže Kereš, dodajući da će dete koje se od malih nogu vaspitava u duhu pravoslavlja imati zdrav temelj kada odraste.

"Šta će posle da gradi na tom temelju, apsolutno je njegova slobodna volja koju je dobio od Boga i krštenje ga u tom smislu ne ograničava jer je krštenje samo prvi korak ka Bogu, ali ne garantuje spasenje. Dok je dete malo, još uvek nije odgovorno za svoju dušu već ta odgovornost pripada roditeljima, kao i za njegovo telesno zdravlje", poručuje teolog.

Kada je reč o krštenju, najčešće mame i tate svoje mališane odevaju u belo, a evo da li je pogrešno obući dete u odeću neke druge boje.

"Bela boja se bira jer je simbol nevinosti, čednosti i čistote, a možda je i zbog svoje jednostavnosti najprikladnija za ovakvu priliku, ali nije pogrešno i ako se izabere neka druga boja. Boja je ovde najmanje važna, a fokus treba da bude na onome što se dešava nakon krštenja, a to je trud koji roditelji i kum treba da ulože u duhovnom vaspitanju deteta.

Pored odeće koju ćete obući detetu, teolog Andrea Kereš nam je razjasnila i da li roditelji treba da urade još nešto kako bi pripremili sebe ili mališana za krštenje.

"Krštenje je samo ulaznica, prvi korak koji pravimo ka Hristu, a mnogima je nažalost prvi i poslednji jer se svede na neki obred, tradiciju, običaje, proslavu i slikanje. Zbog toga je mnogo važno da roditelji ozbiljno shvate čin krštenja jer su odgovorni za dete koje im je Bog poverio na čuvanje. Često zaboravljamo da nam je Bog svima roditelj jer nam je svima dao život. Bog svako dete voli mnogo više nego što mogu da ga vole zemaljski roditelji, koji su u suštini njegovi staratelji dok dete ne odraste i ne ode u svet, a Bog je uz sve nas uvek. Tako da, roditelji za krštenje svog deteta treba zapravo da pripreme sebe kako bi bili dobar primer i kako bi detetu mogli da prenesu hrišćanske vrednosti. Deca najmanje uče iz onoga što im pričamo, a najviše iz onoga što vide. Ako dete pokušavamo da naučimo da se moli Bogu, a sami se ne molimo, neće to seme uroditi plodom. Budimo ono što želimo da naša deca budu i neka nam to bude priprema, jer krštenje je čin koji se desi u jednom danu, a najvažnije je ono što dolazi posle".

Krštenje, bez obzira na to da li je u pitanju malo dete ili odrasla osoba, ne može da se obavi bez kuma. Evo šta je važno kada birate osobu koja će vašem mališanu biti kum.

"Važno je birati kuma koji će svojim životom detetu moći da bude duhovni primer i koji će se i sam truditi da brine o duhovnom vaspitanju deteta, zajedno sa roditeljima. To je zapravo i jedino važno kod izbora kuma, a sve ostalo su narodni običaji i neke sporedne stvari koje nekada nažalost idu u trivijalnosti da se kum bira prema tome koliko mu je dubok džep. Birajte kuma/kumu koji će biti uzor vašem detetu i od koga će moći da usvoji hrišćanske vrline. Zbog toga je neophodno da kum i sam bude kršten, ali ne samo kršten nego i upoznat sa svojom verom, jer ne može slep slepoga voditi. Ako kum ni sam nije duhovno osvešćen, neće moći ni da ispuni ulogu koje kumstvo podrazumeva", poručuje Andrea.

Na kraju, ako odlučite da krstite dete, najverovatnije ćete želeti da taj dan na neki način obeležiti. Mnogi danas prave velike proslave u restoranima, pa smo želeli da nam teolog objasni i da li je to greška.

"Nema ništa pogrešno u proslavljanju ovako svečanog i važnog momenata za svakog pravoslavnog hrišćanina. U duhu pravoslavlja je proslavljati i radovati se lepim dogadjajima. Međutim problem nije u velikim slavljima, problem je kada se krštenje svede samo na slavlje, bilo ono malo ili veliko. Svako će proslaviti u skladu sa svojim željama i mogućnostima, neki u velikoj sali, neki uz porodični ručak, ali važno je ono što se dešava nakon toga. Cilj krštenja nije proslaviti taj jedan dan nego postati deo crkve i odgovorno se ponašati prema toj ulozi, a dok je dete malo ta odgovornost je na roditeljima i kumu, ali pre svega na roditeljima sa kojima dete živi i od kojih usvaja sve navike. Proslave su važan deo naše tradicije, mi smo veseo narod i volimo kada imamo povod za slavlje, ali treba imati na umu da se ovako važne i svete stvari proslavljaju dostojanstveno. A, ako je post u toku, trpeza treba da bude posna, jer na dan kada svoje dete uvodimo u crkvu i upoznajemo ga sa Hristom i liturgijskim životom, kontradiktorno je da se ponašamo drugačije, jer deca uče iz našeg primera", zaključuje ona.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)