- Deca u Srbiji sve gojaznija, sa tri godine imaju već po 26 kilograma, što je težina prosečnog đaka prvaka.
- Gojaznost je bolest, ima svoju šifru i može da utiče na mnoge aspekte zdravlja, a roditelji to često ne shvataju.
Procena je da će do 2035. biti četiri puta više dece sa viškom kilograma. Gojaznost kod dece već je veoma prisutna, pa tako sada već imamo trogodišnjake koji teže po 26 kilograma, što je nekad bila prosečna kilaža prvaka. Ovaj problem, nažalost, sve je učestaliji, a pedijatar dr Saša Milićević je o ovoj važnoj temi govorio u emisiji "Novo jutro" na TV Pink.
"Imamo takvu decu, da. Znate, nekad se ranije smatralo da recimo deca kad polaze u prvi razred treba da imaju oko 20 kilograma, pa čak jedno vreme je bilo – ako se klinci napune šest godina, a ne dostignu tih 20 kilograma, onda su čak i odlagali početak škole, to je bilo ranije. Međutim sad imate decu koja tih 20 kilograma napune, što bi rekli, mnogo, mnogo ranije", rekao je poznati pedijatar, pa objasnio ko je za to kriv.
"Ima tu više faktora. Jedan faktor je genetika. Gde, hajde da kažemo su roditelji pa pod znacima navoda krivi, ako roditelji imaju genetski veći broj masnih ćelija ili imaju te takozvane hipertrofične masne ćelije, jednostavno genetski su takvi i skloni su gojenju. To su onako, kad su mama i tata debeljuškasti, onda obično bude i dete takvo. Međutim, to je mali, mali udeo, mali procenat udela u ukupnoj gojaznosti deteta. Najveći udeo naravno, i tu su roditelji apsolutno krivi, to mislim nema niko dilemu. Kad je dete gojazno, roditelj je kriv. To je pre svega je ta nepravilna ishrana i manja potrošnja".
Dr Milićević ističe da se o gojaznosti zna sve, ali što se tiče terapije, tu se slabo napreduje.
"O toj gojaznosti znamo skoro sve, ali što se tiče terapije, toliko smo nešto tu stali, toliko su rezultati nekako slabi, zaostaju. Ima mnogo pravih bolesti, jer gojaznost jeste bolest, ima svoju šifru. Ima toliko bolesti o kojima malo znamo, a baš se dobro leče. A ovo, hronična bolest, bolest savremenog doba i kod dece i kod odraslih se jako teško leči. Imamo danas puno nutricionista, puno saveta, te keto dijeta, te različite vrste dijeta, a gojaznih imamo opet jako mnogo, pogotovo imamo tu gojaznu decu i to će nam biti zaista veliki problem".
Doktor podvlači da je gojaznost bolest, a ne poremećaj kako se ranije smatralo, ali da je roditeljima ponekad teško to da prihvate.
"Jeste, to je bolest. Ranije se smatralo da je to poremećaj, međutim sad je to prava bolest, ima svoju šifru. I sad ako vi recimo kažete roditeljima: 'Vaše dete je bolesno', oni kažu 'Kako?', a vi kažete 'Gojazno', oni će reći: 'Ma hajde, doktore, on će da se izvuče u pubertetu, i ja sam bio debeo'. A ne vidi da je možda i sad debeo. Ali problem je u stvari što iz te gojaznosti proističe čitav niz drugih bolesti".
Pedijatar navodi da je gojaznost, između ostalog, jaka predispozicija za dijabetes i insulinsku rezistenciju, koje su i sve prisutnije kod dece.
"Sistematski pregledi pre polaska u školu svake godine nam pokazuju da imamo sve više dece koja ne samo da su gojazna, nego imaju različite, čak i deca, kardiovaskularne probleme. Drugo, deca imaju nepravilan stav, nepravilno držanje, prosto ta gojaznost takođe utiče na to. Zatim, hipertenzija. Znači povišen krvni pritisak u dečijem dobu je sve češći".
Deca sa 3-4 godine imaju po 20 kilograma
Dr Milićević je objasnio šta to znači ako dete sa tri-četiri godine ima 20 kilograma, odnosno kako to utiče na njegovo zdravlje.
"To je baš veliki problem pre svega za srce. Znači, srce mora da pumpa mnogo veću količinu krvi, to je jedna stvar. Druga stvar, svi ti naši procesi, a pogotovo procesi u dečijem organizmu, drugačije funkcionišu. Ta takozvana, ta homeostaza organizma je drugačija kod jednog deteta koje je normalno uhranjeno i kod deteta koje je buckasto, koje je debelo. To masno tkivo nam je višak, ono nam je nepotrebno, ne moramo da ga imamo. Svako ima bar u maloj količini, ne postoji osoba koja nema, može da izgleda kao Apolon ili kao Venera, ali svi imamo malu količinu. Ali, to je u redu. Međutim ta velika količina pravi mnoge smetnje. Ne samo za dijabetes, za kardiovaskularne bolesti, nego čak i za maligne bolesti, čak i za neke psihijatrijske bolesti, jer ta ispitivanja se stalno vrše. Praktično je sve povezano iz te jedne, da kažem, banalne stvari. Znate, kažu: 'Ma, neka je živ i zdrav, samo da se popravio se malo'. A to u stvari nije se popravio, nego se pokvario, to važi i za nas."
Manjak fizičke aktivnosti doprinosi gojaznosti
Pored ishrane, genetike i drugih faktora, svakako je fizička aktivnost tj. njen manjak nešto što ima veliki uticaj na gojaznost. Deca su danas daleko manje fizički aktivna nego što je to ranije bio slučaj, te mnogi od njih slobodno vreme provode uz telefon, računar, igrice, društvene mreže...
"Znate šta, mene majka nije mogla da utera u kuću, a ove savremenu decu ne možeš da isteraš. Kad ih pitam: 'Da li se baviš sportom?', on kaže: 'Ma, ja i drug, nas četvorica se umrežimo, znate, i igraju fudbal. Ja sam', kaže, 'odličan, stalno osvajam pehare'. Umesto da istrči... Decu jednostavno treba upisati na sport. Na sport, čim to može. Ne mora to bude pravi klasičan sport, može da bude i pre toga takozvana školica sporta. Čak i za devojčice ples ili folklor, nešto gde će da troše tu svoju energiju", zaključio je pedijatar.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
