Neću više da se izvinjavam za nered u stanu: Živim sa troje male dece i sad je stvarno dosta

Koliko puta se desilo da, kada vam dođu gosti, bude vam neprijatno i izvinjavate se što vam kuća nije tip-top sređena?

Ona ističe da bi mogla da održava kuću uvek urednom kada bi živela sama, ali činjenica je da životni prostor deli sa četvoricom muškaraca, od kojih su trojica mlađa od osam godina. Dakle, nemoguće je da joj sa troje dece dom uvek bude sređen „pod konac“.

"Koliko god da se trudim da pokupim za decom karte, plastične kockice, odeću, ostatke hrane, to je jednostavno nemoguća misija. Mislim da je za to zaslužno nekoliko faktora. Prvo, mislim da po prirodi nisam previše uredna. Imam veliku želju za čišćenjem i urednim domom, ali mi fali osnovna sposobnost održavanja reda u njemu.

Drugo, fale mi odlučnost i kondicija da složim svaki komad čiste odeće, da obrišem svaku mrvicu, operem sve sudove i pokupim baš sve igračke. Da budem iskrena, čak i kada imam poneki trenutak slobodnog vremena u toku dana, radije bih da ga provedem skrolujući po društvenim mrežama ili prosto ne radeći ništa, nego da uradim bilo šta od ovih stvari.

Posle 14 sati provedenih sa decom i dva sata intenzivnog uspavljivanja, nemam volje ni za šta drugo osim da pogledam koju epizodu omiljene serije na miru. Čak i ako pokušam nešto da pospremim u toku dana, umorim se brzo kao i kada pokušam da vežbam", iskreno priznaje ova mama.

Još jedna od stvari koja utiče na nered u njenom domu je njena ljubav prema kockicama.

"Uz pomoć baka i deka koji su razmazili svoju unučad, skupili smo pozamašnu kolekciju koja bi lako mogla da se pretvori u mali muzej. Ponekad nostalgično gledam fotografije svog prvog sina i divim se kako je pod u sobi bio čist, bez hrpe igračaka na sve strane", kaže Amanda, dodajući da ova petočlana porodica živi u malom stanu u kojem je dnevna soba povezana sa trpezarijom, koja je ujedno i soba za igru.

"Na kraju, ali ne i manje važno, sama sam kriva za bitku bez kraja. Biti majka trojice sinova je samo po sebi veliki poduhvat. Jedno dete je recept za nered, a kada se u jednačinu doda njih još, stvari polako izmiču kontroli", kaže ona, dodajući da je "plus" to što je na decu prenela svoju neroganizovanost i haotičnost.

"Nemojte pogrešno da me shvatite, ja provodim dosta vremena skupljajući nered po stanu, ali problem je što 'sagorim' pre nego što završim taj zadatak. Jedino što uspevam da držim pod kontrolom je pranje odeće, ali bolje i to nego da nisam u stanju da napunim mašinu za veš".

Amanda priznaje da dobije inspiraciju da sredi svoj dom kada poseti prijateljice koje imaju dar za sjajnu organizaciju, ali da brzo odustane kada se vrati kući i vidi šta je sve čeka.

"Nisam prva koja je dokaz da nije lako biti roditelj. Naš prioritet je da nam deca budu zdrava, srećna, zadovoljna i sita. Ipak, i dalje ponekad zaustaim da kažem ’izvinjavam se na neredu’ kada mi dođe prijateljica, komšinica ili čak majstor. Jednostavno ne umem da se zaustavim u tome.

Ali, stvar je u tome što ne želim više da se izvinjavam.Ne želim da se izvinjavam što dajem sve od sebe, iako to možda nije ni blizu dovoljno. Ne želim da se izvinjavam što sam svesna svojih slabosti, zato sam i napisala ovaj tekst, da uverim sebe da je dosta", zaključila je.

BONUS VIDEO: