7 GREŠAKA KOJE SAM PRAVILA KAO NOVOPEČENA MAMA: U Haninim rečima će se mnoge pronaći

Koliko god da se u trudnoći pripremate za ono što vam sledi, koliko god knjiga za roditelje da pročitate, čini se da nikad niste zaista spremni. To preplitanje osećanja, ljubavi, straga brige, sreće, koje osetite kada postanete mama, teško da može da se zamisli dok se ne nađete u toj situaciji.

Hana je, kao i svi roditelji, u prvim danima bila ophrvana obavezama i svojom novom životnom ulogom, a sada kaže da joj je žao što tada sebi nije dala više vremena.

Kako je istakla, ranije je bila osoba koja je uvek aktivna, redovno kuva, svakodnevno šeta, a onda se nakon porođaja našla u situaciji kada nije mogla da izdvoji ni 20 minuta za kućni trening, dok je umesto kuvanog obroka jela pecivo.

"Bilo mi je teško da se prilagodim i bila sa previše stroga prema sebi. Želela sam svoju staru rutinu i osećala sam se lenjo što u tome ne uspevam. Volela bih da mogu da se vratim unazad, da malo uživam u prvim danima sa novorođenčetom. Rekla bih sebi: ’U redu je ako ne presvučeš danas trenerku. U redu je ako gledaš seriju radije nego da čitaš knjigu koja te čeka na noćnom ormariću. U redu je da drugi put ove nedelje poručiš hranu i sve to pojedeš. Upravo si stvorila novi život. Ova ’postporođajna ti’ neće trajati zauvek, opet ćeš biti ona stara, iako ti sada ne deluje tako’".

2. Brinula sam da ću razmaziti bebu

Hana je u prvih nekoliko meseci davala sve od sebe da umiri svoju ćerkicu kad god plače. To znači da ju je uzimala svaki put kada zaplače, a ponekad je usred noći s njom šetala oko kuće jer ju je svež vazduh smirivao. Satima bi je nosila u nosiljci jer je dremala samo na maminim grudima, ali je radeći sve to brinula da će razmaziti svoju bebu.

"Da li treba da je pustim da plače? Da li ću je navići na ruke? Postavila sam sva ova pitanja svom pedijatru, a ovo je njen odgovor: ’Ne možeš da razmaziš novorođenče, niti da mu usadiš loše navike’".

3. Previše sam brinula oko dremke

Hanina ćerka je, kao i mnoge bebe, prvih nekoliko meseci veoma loše spavala. Ona je ipak davala sve od sebe da to promeni i da je nauči da spava u svom krevetu.

"Bila sam tako frustrirana što se budi svakih 20 minuta, mislila sam da nešto radim pogrešno", priznaje mama Hana, dodajući da je sve to samo faza, te da njena ćerka sada ima sedam meseci i da veoma lepo spava.

"Kad pogledam unazad, volela bih da sam manje brinula i da nisam toliko forsirala spavanje u krevecu, već da sam verovala da će vremenom stvari da se promene".

4. Poredila sam je sa drugom decom

Koliko god da znamo da ne treba tako, ipak većina majki svoju decu poredi sa drugima, a naročito prvo dete jer ne znaju šta da očekuju.

"Kada je beba moje prijateljice počela da se okreće sa leđa na stomak, sa samo četiri meseca, brinula sam zašto moja ćerka, koja je samo nedelju dana mlađa, to ne radi. Onda sam razgovarala sa mnogim drugim majkama, koje su mi rekle da ni njihove bebe to nisu radile sve do šest meseci. Ono što želim da kažem je – sve bebe su drugačije! U tako ranom uzrastu, stvari mogu drastično da se promene za par nedelja. Svaka beba se razvija svojim tempom, pa sam postala mnogo opuštenija otkad svoju ćerku ne poredim sa drugim bebama i shvatam da će stvari uraditi kada bude spremna".

5. Previše pažnje sam obraćala na prekretnice u razvoju

Postoje okvirni vremenski periodi kada bi bebe trebalo da nešto urade – da počnu da se okreću, uzimaju predmete u ruke, sede, stoje, hodaju… Ove prekretnice u razvoju trebalo bi da posluže samo kao orijentacija u bebinom razvoju, ali mnoge mame, poput Hane, postanu previse opterećene time da li im dete na vreme stiže do svake prekretnice.

"Mame postanu opterećene, baš kao što sam se i ja uplašila jer se moja četvoromesečna ćerka ne okreće. Ali, to što se ona ne okreće na dan kada napuni četiri meseca ili ne sedi na dan kada napuni šest meseci, ne znači da treba da brinem za njen razvoj. I dalje obraćam pažnju na prekretnice, ali samo da bih interakciju s njom usmerila na pravi način, ne opterećujem se više njima toliko".

6. O svemu sam previše razmišljala

Kada dobijete bebu, sa njom stigne i gomila neželjenih saveta od okoline, što ume da bude veoma opterećujuće jer se mame onda preispituju da li nešto treba da rade drugačije.

"Vaše mišljenje je jedino koje je važno. Super je što je vaša svekrva dojila vašeg muža do godinu dana ili što je vaša prijateljica naučila bebu od osam nedelja da prespava noć. To ne znači da su njihove odluke u vaspitanju dece dobre i za vaš životni stil i vaše dete. Pitajte iskusnije za savet kada želite da ga čujete, a ove druge ingnorišite".

7. Krivila sam sebe kada beba plače

"U teoriji sam znala da novorođenčad dosta plaču, ali nisam znala koliko, dok nisam dobila bebu. Ali, plakanje je jedini način na koji beba može da iskaže svoje potrebe. Kao novopečena mama, bilo je trenutaka kada sam se osećala kao potpuni promašaj što ne uspevam da utešim svoju bebu. Sve sam pokušavala, a ona je i dalje plakala. Ali, sada razumem zašto je bilo tako: Ona je plakala jer je bila mala beba, ne zato što sam ja užasna mama. Bila je bezbedna, voljena, čista i presvučena, nahranjena, a ponekad je sve što mogu da uradim upravo da ispunim te uslove", poručila je mama Hana.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)