TOKSIČNO PONAŠANJE U PORODICI: Psiholog upozorava - mnogi misle da je to normalno

Neke stvari koje u porodici radimo svakodnevno i smatramo normalnim, zapravo su toksične, upozorava psiholog, bračna i porodična savetnica Tina Fej. Ona ističe da je prvi korak ka poboljšanju prepoznavanje tih toksičnih ponašanja, a evo koja je ona navela kao problematična.

Ignorisanje ličnih granica

Neretko se dešava da tako bliski ljudi poput članova najuže porodice prelaze naše lične granice. Na primer, brat ili sestra preturaju po stvarima onog drugog bez pitanja ili roditelji donose odluke umesto deteta čak i kada je ono dovoljno veliko da donese neku odluku.

Ovakvo ponašanje je veoma toksično, a psiholog ističe i da je razumevanje i poštovanje ličnih granica osnova zdravog odnosa u porodici.

Podrivanje ciljeva

Veoma je teško kada postavite sebi neki cilj, a oni koji bi trebalo da najviše navijaju za vas i budu vam najveća podrška su prvi koji vam govore da ne možete u tome da uspete.

Ismevanje ili podrivanje ciljeva nekog od članova porodice je veoma toksično ponašanje, koje za posledicu ima samo nesigurnost i sumnju u sebe. Psiholog kaže da je ovakvo ponašanje češće nego što biste očekivali, a njen savet je i da jurite svoje snove bez obzira na sve jer oni i ne treba da ispunjavaju tuđa očekivanja, već vaša.

Nametanje osećaja krivice

Teško je suočiti se sa tim, ali ponekad ljudi koje volimo koriste naša osećanja kako bi manipulisali nama. Psiholog Fej ističe da su rečenice poput: "Posle svega što sam učinio/la za tebe" ili "duguješ nam toliko" strašno toksične i da im je cilj da kod nekoga izazovu osećaj krivice zarad lakšeg manipulisanja.

Komunikacija bez empatije

Svi smo ponekad vodili razgovore u kojima smo osećali da nas druga strana ne čuje ili ne razume na pravi način. Nažalost, to se dešava i u porodicama, a komunikacija bez empatije je veoma stresna i toksična.

To podrazumeva da se nečija osećanja ne uzimaju u obzir, a komunikacija je jednosmerna. Manjak empatije dovodi do osećaja usamljenosti i osećaj da se vaše emocije ne poštuju, ne priznaju.

Ukoliko primećujete da ovaj problem postoji i u vašoj porodici, ono što treba da uradite je da vežbate empatičnu komunikaciju – počnite od toga što ćete više voditi računa o svojim osećanjima, imenovati ih i pridavati im značaj, a onda to prenesite i na druge ukućane.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)