Solidarni porez je uveden Zakonom o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru ( u daljem tekstu: Zakon ) i primenjuje se na sve isplate koje su se izvršavale od 1. januara 2014. godine, a ukinut je 1. novembra 2014. godine. 

Umanjenje neto prihoda lica u javnom sektoru primenjuje se na primanja zaposlenih, odnosno radno angažovanih u javnom sektoru, koja se u skladu sa Zakonom smatraju zaradom i drugim primanjima. 

Pod licem zaposlenim u javnom sektoru smatra se lice koje je kod isplatioca prihoda svrstanog u javni sektor zasnovalo radni odnos, obavlja privremene i povremene poslove u skladu sa odredbama Zakona o radu ili prima ugovorenu naknadu za rad na osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunsko radu, ugovora o autorskom delu i slično, kao postavljeno, imenovano, odnosno izabrano lice kod isplatioca prihoda. 

Bitno je reći da je u pitanju solidarni porez koji se retroaktivno naplaćuje i na kumulativno isplaćene zaostale zarade, a ukoliko je reč o porodiljama u pitanju su zaostale naknade.

Zakonodavac je propisao i izuzetak od primene odredaba ovog Zakona- za ona privredna društva (u javnom sektoru) koja istovremeno ispunjavaju sledeće uslove:

- da od 1. januara 2010. godine nisu primila nijedan vid državne pomoći;

- da u poslednjih pet godišnjih finansijskih izveštaja nisu iskazala gubitak;

- da posluju u uslovima tržišne konkurencije sa privrednim društvima koja nisu u javnom sektoru Republike Srbije.

Prilikom naplate solidarnog poreza na kumulativno uplaćene zaostale prihode dolazimo do problema koji je nastao zbog odredbe Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.

Pravna začkoljica je u tome što je u Zakonu određeno da umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru predstvalja neto prihod pomnožen sa određenim koeficijentom za umanjivanje, a koeficijent zavisi od mesečnog neto prihoda.


Pročitajte i... Solidarni porez se naplaćuje i trudnicama

Obzirom da napred navedeni Zakon koristi izraz “ mesečni neto prihod” i predviđa kao predmet umanjenja mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara uviđamo da se nigde ne pravi razlika između ostvarenih prihoda za tačno određeni kalendarski mesec, nego se radi o ukupnom prihodu koji je jednom licu isplaćen u jednom mesecu. Na ovaj način nedvosmisleno dolazimo do situacije da će ovom poreskom obavezom biti obuhvaćena lica koja kumulativno prime u jednom mesecu zaostale zarade ili naknade zarada i na taj način ostvare mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara.

Zakonodavac određuje da je isplatilac prihoda dužan je da obračuna, obustavi i na propisani uplatni račun budžeta Republike Srbije prenese zbir razlika za uplatu obračunatih za svako lice zaposleno u javnom sektoru istoga dana kada ovim licima isplaćuje umanjeni neto prihod.

Pročitajte i... Da li trudnica bez overene zdravstvene knjižice ima pravo na besplatno lečenje

Po isteku kalendarskog tromesečja, a najkasnije do 15. u prvom mesecu narednog kalendarskog tromesečja, Poreska uprava kontroliše da li je za prethodno kalendarsko tromesečje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa ovim zakonom.


Ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda.

Ako je u prethodnom kalendarskom tromesečju neto prihod koji je ostvario zaposleni u javnom sektoru od isplatioca prihoda veći od umanjenog neto prihoda, Poreska uprava rešenjem nalaže fizičkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na propisani račun budžeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. 

Poreska uprava donosi rešenje u roku od 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja. Ovo rešenje je konačno u upravno postupku.


Potreban vam je odgovor pravnika? Posetite naše pravno savetovaište!

S obzirom na sve navedeno i na veliki broj slučajeva koji se kao plod poslodavčevog kašnjenja sa uplatom zarada ili mesečnih naknada javljaju u praksi dolazimo do  situacije da u jednom mesecu pojedinim licima budu isplaćene sve zaostale zarade ili naknade zarada, te na žalost i tako ostvaren prihod predstavlja predmet umanjenja po osnovu Zakona. 

Za primenu odredaba Zakona i za određivanje predmeta umanjenja apsolutno je nebitno čijom krivicom je nastalo kašnjenje isplata koje je i dovelo do kumulativne isplate zaostalih novčanih prihoda. 

Na samom kraju bitno je naglasiti da su odredbe Zakona na vrlo jasan i nedvosmislen način odredile predmet umanjenja, a to je “mesečni neto prihod” bez obzira na način njegovog nastanka, odnosno da li je “mesečni neto prihod” nastao kao rezultat kumulativne isplate, krivicom isplatioca ili na osnovu izričite volje primaoca. Ostvareni mesečni neto prihod će biti oporezovan i nadležni organ će o istom izdati rešenje. 

Na osnovu svega navedenog, zaključuje se da lica koja su oporezovan primenom ovog Zakona nemaju osnova za ulaganje pravnih lekova protiv rešenja Poreske uprave, niti za pokretanje Upravnog spora. 

Ukoliko se ipak odlučite da pokrenete Upravni spor, važno je znati da se isti pokreće tužbom koja iako podneta u propisanom roku ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. 

Ipak, po zahtevu tužioca, sud može odložiti izvršenje konačnog ipravnog akta do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Presuda doneta u upravom sporu je obavezujuća. Protiv presude donete u upravnom sporu ne može se izjaviti žalba.


Bojana Bogojević , diplomirani pravnik

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja 

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama