Kada govorimo o kućnim ljubimcima, svi prvo pomisle na papagaje-tigrice, pse i mačke, ali i na neke neobične, egzotične ljubimce za koje su mališani (trenutno) zainteresovani.

U razgovoru sa Milicom Milkić, psihologom i zoologom, potražili smo odgovore na najčešća pitanja roditelja kada je izbor prvog ljubimca u pitanju.

Koji je vaš prvi savet porodicama koje žele da kupe ljubimca detetu?

Ako roditelji nemaju iskustva sa psima i mačkama, ako nisu sigurni kako će da žive sa njima, ili sa bilo kojim ljubimcem - savet je da donošenje odluke sačeka. Ili, eventualno, da se krene od manjih kućnih ljubimaca kao što su

Opasni ljubimci Životinje koje je opasno čuvati kao ljubimce ako je dete mlađe: kornjača (kao prenosilac salmonele), zmije, gušteri, i druge egzotične životinje koje mogu da povrede dete.

papagaj, ribica ili hrčak. Njih možete da kupite u specijalizovanim prodavnicama, pa i na pijacama.

Da li je zlatna ribica "zahvalan" ljubimac?

Zbog lakog održavanja i jednostavne nege, mnoge porodice sa radoznalim petogodišnjim detetom se opredeljuju za zlatnu ribicu. To je dobar izbor, jer je reč o kućnom ljubimcu koji ne traži mnogo vremena, truda, ni ulaganja. Dete je bezbedno, jer ribice ne utiču na higijenu prostora u kojem boravi, ne postoje opasnosti od alergija i povreda za mališana, a i ljubimac je bezbedan od povreda koje dete nesvesno, u želji da se sa njim igra, može da mu nanese.
PageBreak

prvi-kucni-ljubimac

Da li je hrčak dobar izbor?

Za porodice sa petogodišnjacima, zgodan izbor je i hrčak, ili morsko prase - jer zauzimaju malo prostora, i to ograđenog, ne ostavljaju puno dlaka, i nemaju nikakav miris ukoliko se prostor u kojem borave redovno održava.

Treba im

Ljubimac podstiče osećanja ljubavi Negovanje i čuvanje ljubimca je najbolji i najznačajniji deo detinjstva, a samim tim i odličan put pravog i pravilnog razvoja i sazrevanja. Uz pomoć ljubimca, dete razvija osećanja ljubavi, topline, nežnosti, brige, požrtvovanosti i humanosti. Razvija niz interesovanja, i uči da se ponaša u skladu sa njima (na primer, deca žele da čitaju i što više saznaju o svom ljubimcu, ali i o životinjama uopšte, o prirodi, svetu oko nas). Takođe, dete brže i lakše usvaja podelu obaveza u okruženju, stiče disciplinu u izvršavanju obaveza (hranjenje, šetnja...), poštovanje tuđih želja (drugo dete koje se igra sa ljubimcem, ljubimac koji želi da spava...).

nešto više vremena za upoznavanje i zbližavanje sa malenim vlasnikom, ali kada do toga dođe, postaju pravi prijatelji. Međutim, ove životinje morate da čuvate od mališana koji još uvek nemaju osećaj da mogu jako da stisnu životinjicu i tako je povrede, ili da je slučajno ispuste. Što se tiče očuvanja zdravlja dece, ove životinje mogu da budu prenosioci bakterijskih infekcija, pa dete morate naučiti da obavezno opere ruke nakon igre i maženja sa ljubimcem. I, to je sve.

Treba li po svaku cenu poštovati želju deteta?

Većina porodica se odlučuje za ljubimca na osnovu prethodnog iskustva, mada se često slušaju i želje deteta, posebno ako je već napunilo pet godina. Ali, želje su jedno, a potencijalne opasnosti po zdravlje sasvim drugo.

Ne treba ih ispunjavati ako je reč o "neadekvatnom" ljubimcu, i to detetu treba reći iskreno i otvoreno, uz objašnjenje iz kojih razloga to nije moguće. Nakon toga treba kroz razgovor i nova saznanja o ljubimcima koji dolaze u obzir - pronaći ljubimca koji određenoj porodici odgovara. Dete u početku može da bude razočarano, ali će se sve promeniti kada dođe novi član porodice, kojeg ste zajedno odabrali.


Željka Zebić