Kakvi ćemo roditelji postati, u velikoj meri zavisi od načina na koji smo bili vaspitavani. Jer će tate, baš kao i mame, najčešće kopirati model vaspitavanja svojih roditelja. Drugi faktori su: spremnost za ulogu roditelja, okruženje u kome živimo (počevši od ekonomskog standarda, preko kulturnih normi, pa do stava prema roditeljstvu naše najbliže okoline)... Ipak, poznato je da postoji značajna razlika u vaspitnom stilu roditelja u odnosu na pol deteta.

Tatina "ćera"

Iako je unazad nekoliko decenija uveliko promenjen položaj žena u društvu, a time i odnos koji prema svojim ćerkama imaju očevi, anonimne ankete i istraživanja pokazuju da je u većini društava i dalje prisutna želja muškaraca da njihovi potomci budu sinovi. Razloge za ove stavove možemo potražiti u ubeđenosti da će se lakše snaći u roditeljskoj ulozi ako imaju sinove, ili zbog nastavka loze. Ipak, kada upravo takvi očevi umesto sina

Iako se potajno nadaju sinovima (pokazuju istraživanja) očevi su, po pravilu, više emotivno vezani za ćerke

dobiju ćerku, oni postaju najnežnije i najbrižnije tate koje se mogu zamisliti.

Iako devojčice, posebno kada su u uzrastu pre polaska u školu, plene svojom umiljatošću, vaspitavanje dece u tom periodu je svedeno na ispunjavanje njihovih potreba, početni razvoj higijenskih navika, i razvoj komunikacije. Savremeni očevi ravnopravno dele poslove oko bebe, i osećaju se podjednako sigurni u toj ulozi kao i mame. Zato se ponašanje mama i tata prema ćerkama u ovom uzrastu ne razlikuje mnogo.

otac-i-cerka-odnos-pun-ljubavi-i-postovanja
Komunikacija oca i ćerke u uzrastu tri do pet godina

Razgovori između oca i ćerke u ovom ranom uzrastu su slični kao i razgovori između majke i ćerke. Svedeni su na opisivanje događaja i uspostavljanje odnosa poverenja za ubuduće. Mladi roditelji se u ovom uzrastu deteta još uvek međusobno savetuju i podržavaju, to jest osećaju se podjednako odgovorni za odnose koje uspostavljaju sa detetom. Sa druge strane, upravo u ovom uzrastu počinje diferenciranje dece po polu - što čine njihovi roditelji, pa se već mogu naslutiti razlike koje će kasnije imati mame i tate u odnosu sa svojim ćerkama.

U svakom uzrastu, za svaki pol - i deteta, i roditelja, važi pravilo: ono što je važno detetu, treba da bude važno i roditelju

Tako, upravo u ovom periodu, okruženje počinje da neguje emotivnost devojčica - pitajući ih, na primer: "Kako si se provela u vrtiću?". Za razliku od njih, dečake pitamo: "Šta ste danas radili u vrtiću?". Devojčicama pritrčavamo  kada padnu i rasplaču se, a od dečaka očekujemo da ustanu i nastave dalje. Zahvaljujući tome, devojčice otvorenije pokazuju svoju radoznalost. To ne znači da dečaci nisu radoznali, već samo da devojčice tu osobinu jasnije manifestuju. Otuda je veoma osetljivo ako devojčica u ovom uzrastu postavlja tati svoja čuvena "zašto" pitanja - a on, ne snalazeći se, odgovara da će "kad poraste, to razumeti i sam", "da je još uvek mala za takva pitanja"…

Jedan od odgovora koji tate često daju, a koji ih veoma udaljava od njihovih ćerki, jeste upućivanje devojčica da to isto pitanje postave mami. Umesto toga, preporuka je da tate priznaju da odgovor na neko pitanje ne znaju, bez straha da će tako "pasti u očima" svoje dece. Takođe, da pokušaju da neguju emotivnost svojih ćerki - pa, ako je neophodno, i kroz negovanje sopstvene emotivnosti. Šta to znači? Možda vama, kao ocu, nisu bliske teme koje duboko zadiru u emocije. Ali, ako je vašoj ćerki to važno, pokušajte da budete dobar sagovornik. U svakom uzrastu, za svaki pol - i deteta, i roditelja, važi pravilo: ono što je važno detetu, treba da bude važno i roditelju.

Nastavak članka